ISSN 1725-5171

doi:10.3000/17255171.C_2011.273.est

Euroopa Liidu

Teataja

C 273

European flag  

Eestikeelne väljaanne

Teave ja teatised

54. köide
16. september 2011


Teatis nr

Sisukord

Lehekülg

 

II   Teatised

 

EUROOPA LIIDU INSTITUTSIOONIDE, ORGANITE JA ASUTUSTE TEATISED

 

Euroopa Komisjon

2011/C 273/01

Teatatud koondumise aktsepteering (Toimik COMP/M.6302 – F2i/AXA Funds/G6 Rete Gas) ( 1 )

1

 

III   Ettevalmistavad aktid

 

EUROOPA KESKPANK

 

Euroopa Keskpank

2011/C 273/02

Euroopa Keskpanga arvamus, 23. august 2011, seoses ettepanekuga määruse kohta, mis käsitleb euromüntide emiteerimist, ja määruse kohta, mis käsitleb ringlusse lastavate euromüntide nimiväärtusi ja tehnilisi näitajaid (CON/2011/65)

2

 

IV   Teave

 

TEAVE EUROOPA LIIDU INSTITUTSIOONIDELT, ORGANITELT JA ASUTUSTELT

 

Euroopa Komisjon

2011/C 273/03

Euro vahetuskurss

9

2011/C 273/04

Euro käibemüntide uus liikmesriiki tähistav külg

10

 

TEAVE LIIKMESRIIKIDELT

2011/C 273/05

Euroopa Parlamendi ja nõukogu määruse (EÜ) nr 562/2006 (millega kehtestatakse isikute üle piiri liikumist reguleerivad ühenduse eeskirjad (Schengeni piirieeskirjad)) artikli 19 lõikes 2 osutatud liikmesriikide välisministeeriumide poolt diplomaatiliste lähetuste ja konsulaaresinduste akrediteeritud liikmetele ning nende pereliikmetele väljastatud kaartide ajakohastatud näidised (ELT C 247, 13.10.2006, lk 85, ELT C 153, 6.7.2007, lk 15, ELT C 64, 19.3.2009, lk 18, ELT C 239, 6.10.2009, lk 7, ELT C 304, 10.11.2010, lk 6)

11

 

V   Teated

 

KONKURENTSIPOLIITIKA RAKENDAMISEGA SEOTUD MENETLUSED

 

Euroopa Komisjon

2011/C 273/06

Riigiabi – Bulgaaria – Riigiabi SA.26212 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/A/08) ja SA.26217 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/B/08) – Väidetav riigiabi, mis seisnes erametsamaa vahetamises riigi metsamaa vastu – Kutse märkuste esitamiseks vastavalt Euroopa Liidu toimimise lepingu artikli 108 lõikele 2 ( 1 )

13

 

MUUD AKTID

 

Euroopa Komisjon

2011/C 273/07

Nõukogu määruse (EÜ) nr 510/2006 (põllumajandustoodete ja toidu geograafiliste tähiste ja päritolunimetuste kaitse kohta) artikli 6 lõike 2 kohase taotluse avaldamine

26

 


 

(1)   EMPs kohaldatav tekst

ET

 


II Teatised

EUROOPA LIIDU INSTITUTSIOONIDE, ORGANITE JA ASUTUSTE TEATISED

Euroopa Komisjon

16.9.2011   

ET

Euroopa Liidu Teataja

C 273/1


Teatatud koondumise aktsepteering

(Toimik COMP/M.6302 – F2i/AXA Funds/G6 Rete Gas)

(EMPs kohaldatav tekst)

2011/C 273/01

24. augustil 2011 otsustas komisjon loobuda vastuväidete esitamisest eespool nimetatud teatatud koondumise kohta ning kuulutada koondumine ühisturuga kokkusobivaks. Otsuse aluseks on nõukogu määruse (EÜ) nr 139/2004 artikli 6 lõike 1 punkt b. Otsuse täielik tekst on kättesaadav ainult inglise keeles ning see avaldatakse pärast seda, kui sellest on kustutatud võimalikud ärisaladused. Otsus on kättesaadav:

Euroopa konkurentsialasel veebisaidil (http://ec.europa.eu/competition/mergers/cases/). Veebisaidil pakutakse mitut võimalust otsida konkreetset ühinemisotsust, sealhulgas ettevõtja nime, juhtumi numbri, kuupäeva ja tegevusalade registri kaudu;

elektroonilises vormis EUR-Lex veebisaidil (http://eur-lex.europa.eu/en/index.htm) dokumendinumbri 32011M6302 all. EUR-Lex pakub on-line juurdepääsu Euroopa õigusele.


III Ettevalmistavad aktid

EUROOPA KESKPANK

Euroopa Keskpank

16.9.2011   

ET

Euroopa Liidu Teataja

C 273/2


EUROOPA KESKPANGA ARVAMUS,

23. august 2011,

seoses ettepanekuga määruse kohta, mis käsitleb euromüntide emiteerimist, ja määruse kohta, mis käsitleb ringlusse lastavate euromüntide nimiväärtusi ja tehnilisi näitajaid

(CON/2011/65)

2011/C 273/02

Sissejuhatus ja õiguslik alus

28. juunil 2011 sai Euroopa Keskpank (EKP) Euroopa Parlamendilt taotluse avaldada arvamust seoses ettepanekuga Euroopa Parlamendi ja nõukogu määruse kohta, mis käsitleb euromüntide emiteerimist (1) (edaspidi „ettepanek määruse kohta”). 5. juulil 2011 sai EKP ka Euroopa Liidu Nõukogult kaks taotlust avaldada arvamust seoses järgmisega: a) ettepanek määruse kohta; ja b) ettepanek nõukogu määruse kohta, millega muudetakse 3. mai 1998. aasta määrust (EÜ) nr 975/98 ringlusse lastavate euromüntide nimiväärtuste ja tehniliste näitajate kohta (2) (edaspidi „ettepanek muutmismääruse kohta”).

EKP arvamuse andmise pädevus põhineb Euroopa Liidu toimimise lepingu artiklil 133, artikli 127 lõikel 4 ja artikli 282 lõikel 5. EKP nõukogu on käesoleva arvamuse vastu võtnud kooskõlas Euroopa Keskpanga kodukorra artikli 17.5 esimese lausega.

1.   Ettepanek määruse kohta ja õiguslik alus

1.1.

Ettepandud määrus kehtestab kohustuslikud sätted euro käibemüntide ja meenemüntide kohta. See kehtestab ka konkreetsed mahumäärad ringlusse lastavate euro mälestusmüntide jaoks ja ringluskõlblike euro käibemüntide hävitamisele eelneva konsultatsioonimenetluse.

1.2.

EKP arusaama kohaselt on ettepandud määruse eesmärk kodifitseerida kehtivad liidu mittesiduvad õigusaktid ja järeldused, (3) mis käsitlevad euromüntide emiteerimist (4). Samuti on EKP arvamusel, et liidu tasemel euromüntide emiteerimise üldsätete kehtestamise eesmärk on liikmesriikide praktika harmoneerimine (5) ning õiguskindluse ja läbipaistvuse tagamine.

1.3.

EKP märgib, et lepingu artikli 128 lõike 2 kohaselt on euromüntide emiteerimine osalevate liikmesriikide vastustusel, kusjuures parlamendi ja nõukogu pädevuses on kehtestada meetmeid, mis on vajalikud euro kasutamiseks ühisrahana kooskõlas lepingu artikliga 133. Lisaks võib nõukogu kooskõlas lepingu artikli 128 lõikega 2 võtta meetmeid kõigi ringlusse lastavate müntide nominaalväärtuse ja tehniliste tunnuste ühtlustamiseks niivõrd, kuivõrd see on vajalik nende tõrgeteta ringluseks liidu piires. Seega peab liidu seadusandlus euromüntide emiteerimise kohta arvestama osalevate liikmesriikide euromüntide emiteerimise pädevust ja nende euromüntide seadusliku emitendi staatust. Lisaks, kuigi ettepandud määrusega seonduv ei mõjuta EKP ülesandeid ja vastutust, mis tulenevad lepingust ja Euroopa Keskpankade Süsteemi ja Euroopa Keskpanga põhikirjast (edaspidi „EKPSi põhikiri”), soovitab EKP käsitleda iga liikmesriigi euromüntide emiteerimisega pädevusega seotud küsimusi dialoogis selle liikmesriigi ja liidu vahel, järgides Euroopa Liidu lepingu artikli 4 lõikes 3 sätestatud lojaalse koostöö põhimõtet.

1.4.

Soovitav on ettepandud määruses kasutatud terminoloogiat läbivalt harmoneerida. Eelkõige ei ole ettepandud määruses määratletud mõisteid „emiteerima” ja „ringlusse laskma”. Sellest võib tuleneda küsimus nende tähenduse õiguslikus erinevuses. Emiteerimise mõistega loetakse euromüntide ringlusse laskmine üldjuhul kaetuks (6). Seetõttu tuleks eelistada mõiste „emiteerimine” kasutust, mitte mõlema mõiste kasutust, mis võib olla eksitav. Siiski jätab EKP ettepanekute keelelised küsimused komisjoni otsustada.

1.5.

Teksti redaktsiooni ettepanekud, kui EKP on soovitanud ettepandud määrust muuta, on esitatud I lisas koos selgitustega.

2.   Ettepanek muutmismääruse kohta

2.1.

Ettepandud muutmismäärus kehtestab uued sätted ühiste põhimõtete kohta, mis käsitlevad euro tavaliste käibemüntide ja mälestusmüntide liikmesriike tähistava külje kujundust ning liikmesriikide teabevahetust ja nende kujunduste heakskiitmist.

2.2.

EKP arusaama kohaselt kehtestab ettepandud muutmismäärus euro käibemüntide liikmesriiki tähistava külje uute kujunduste heakskiitmise või tagasilükkamise menetluse, mis kordab juba määruses 2009/23/EÜ sätestatut. Ainsa vahena on ettepandud muutmismäärus laiendanud komisjoni pädevust, mille kohaselt on uute kujunduste heakskiitmise või tagasilükkamise lõpliku otsustamise pädevus komisjonil, mitte majandus- ja rahanduskomitee asjaomasel allkomiteel. EKP märgib, et see muutus ei mõjuta tema lepingust ja EKPSi põhikirjast tulenevaid ülesandeid ja vastutust, ning soovitab mis tahes pädevuse küsimused seoses komisjoni eespool osutatud pädevusega, nii riigi kui institutsioonidevahelised, koordineerida ja lahendada, järgides Euroopa Liidu lepingu artikli 4 lõikes 3 sätestatud lojaalse koostöö põhimõtet.

2.3.

Lõpetuseks kordab EKP oma varasemat soovitust (7)3. mai 1998. aasta määruse (EÜ) nr 975/98 (ringlusse lastavate euromüntide nimiväärtuste ja tehniliste näitajate kohta) I lisas sätestatud tehniliste tunnuste muutmise kohta (8). Eelkõige tuleks asendada soovituslikud euromüntide paksuse näitajad tegelike euromüntide paksuse näitajatega, mis on üldteada ning mida rahapajad kasutavad euromüntide tootmisel. Selles suhtes osutab EKP arvamuse CON/2011/18 lisas toodud konkreetsetele redaktsioonilistele ettepanekutele ja soovitab nende kasutamist määruse (EÜ) nr 975/98 puhul.

2.4.

Teksti redaktsiooni ettepanekud, kui EKP on soovitanud ettepandud muutmismäärust muuta, on esitatud II lisas koos selgitustega.

Frankfurt Maini ääres, 23. august 2011

EKP president

Jean-Claude TRICHET


(1)  KOM(2011) 295 lõplik.

(2)  KOM(2011) 296 lõplik.

(3)  Nõukogu 23. novembri 1998. aasta ja 5. novembri 2002. aasta järeldused euro meenemüntide kohta, komisjoni 19. detsembri 2008. aasta soovitus 2009/23/EÜ, mis käsitleb ühiseid suuniseid euro käibemüntide liikmesriike tähistavate külgede ja kõnealuste müntide emiteerimise kohta (ELT L 9, 14.1.2009, lk 52), komisjoni 22. märtsi 2010. aasta soovitus 2010/191/EL euro pangatähtede ja müntide seadusliku maksevahendi staatuse ulatuse ja mõju kohta (ELT L 83, 30.3.2010, lk 70).

(4)  Tavalised euro käibemündid, ringlusse lastavad mälestusmündid ja euro meenemündid.

(5)  Eelkõige aitaks ettepandud määrus vältida liikmesriikides erinevate riiklike praktikate kujundamist euromüntide emiteerimisel, näiteks euro meene- ja mälestusmüntide osas, mis võiks kahjustada euro kasutuselevõtmisel kehtestatud ühtse Euroopa müntimissüsteemi eesmärke ja põhimõtteid. Vt EKP arvamuse CON/2002/12 punkti 3. Kõik EKP arvamused on avaldatud EKP veebilehel http://www.ecb.europa.eu

(6)  Vt Euro seadusliku maksevahendi eksperttöörühma (Euro Legal Tender Expert Group) aruanne euro pangatähtede ja müntide seadusliku maksevahendi mõiste, ulatuse ja tagajärgede kohta, punkt 5, avaldatud http://www.ec.europa.eu

(7)  Vt EKP 4. märtsi 2011. aasta arvamuse CON/2011/18, mis käsitleb nõukogu määrust ringlusse lastavate euromüntide nimiväärtuste ja tehniliste näitajate kohta, punkti 2 jaotises „Üldised märkused” ja lisas esitatud kahte muudatuse ettepanekut (kodifitseeritud tekst) (ELT C 114, 12.4.2011, lk 1).

(8)  EÜT L 139, 11.5.1998, lk 6.


I LISA

Redaktsiooni ettepanekud

Komisjoni redaktsiooni ettepanek

EKP muudatusettepanek (1)

EKP muudatusettepanek seoses ettepanekuga, mis käsitleb Euroopa Parlamendi ja nõukogu määrust euromüntide emiteerimise kohta

Muudatus 1

Ettepandud määruse põhjendus 2

„(2)

Euromüntide emiteerimist käsitlevate kohustuslike sätete puudumise tõttu võivad vastavad tavad liikmesriikides erineda ning see ei võimalda luua ühisraha jaoks piisavalt integreeritud raamistikku. Õigusalase läbipaistvuse ja õiguskindluse seisukohast on seepärast vaja kehtestada euromüntide emiteerimise siduvad eeskirjad.”

„(2)

Ilma et see piiraks lepingu artikli 128 lõikes 2 sätestatud liikmesriikide euromüntide emiteerimise õigust, euromüntide emiteerimist käsitlevate kohustuslike üldsätete puudumise tõttu võivad vastavad tavad liikmesriikides erineda ning see ei võimalda luua ühisraha jaoks piisavalt integreeritud raamistikku. Õigusalase läbipaistvuse ja õiguskindluse seisukohast on seepärast vaja kehtestada euromüntide emiteerimise siduvad eeskirjad.”

Selgitus

Täpsustused on vajalikud, et: a) anda õiguskindlus, et ettepandud määrus ei mõjuta liikmesriikide euromüntide emiteerimise pädevust lepingu artikli 128 lõike 2 alusel ja b) juhtida tähelepanu euromüntide emiteerimist käsitlevate üldsätete puudumisele.

Muudatus 2

Ettepandud määruse artikkel 1

„Artikkel 1

Sisu

Käesoleva määrusega nähakse ette eeskirjad seoses euro käibemüntide (sh ringlusse lastavate mälestusmüntide) ja euro meenemüntide emiteerimisega ning konsultatsiooniga enne kasutuskõlblike euro käibemüntide hävitamist.”

„Artikkel 1

Sisu

Ilma et see piiraks lepingu artikli 128 lõikes 2 sätestatud liikmesriikide euromüntide emiteerimise õigust, käesoleva määrusega nähakse ette üldeeskirjad seoses euro käibemüntide ja euro meenemüntide emiteerimisega ning konsultatsiooniga enne kasutuskõlblike euro käibemüntide hävitamist.”

Selgitus

Täpsustused on vajalikud, et: a) anda õiguskindlus, et ettepandud määrus ei mõjuta liikmesriikide euromüntide emiteerimise pädevust lepingu artikli 128 lõike 2 alusel; ja b) juhtida tähelepanu euromüntide emiteerimist käsitlevate üldsätete puudumisele. Lisaväärtusena määratletaks paremini ettepandud määruse sisu kooskõlas Euroopa Parlamendi, nõukogu ja komisjoni ühise normitehnika juhendi (2) nõuetega punktides 13.1 ja 13.3. Kuna euro käibemüntide muudetud mõiste hõlmab sõnaselgelt ringlusse lastavaid mälestusmünte (3) , ei ole vaja seda artikli 1 kontekstis korrata.

Muudatus 3

Ettepandud määruse artikkel 2

„Artikkel 2

Mõisted

Käesolevas määruses kasutatakse järgmisi mõisteid:

1.   „euro käibemündid”– ringlusesse lastavad euromündid, mille nimiväärtus ja tehniline kirjeldus on sätestatud nõukogu 3. mai 1998. aasta määruses (EÜ) nr 975/98;

2.   „ringlusse lastavad euro mälestusmündid”– euro käibemündid, mille eesmärk on jäädvustada teatavat teemat, nagu on määratletud nõukogu määruse (EÜ) nr 975/98 artiklis 1f;

3.   „euro meenemündid”– euromündid, mis on mõeldud kogumiseks, mitte ringlusse laskmiseks.”

„Artikkel 2

Mõisted

Käesolevas määruses kasutatakse järgmisi mõisteid:

1.   „euro käibemündid”– ringlusesse lastavad tavalised euromündid ja mälestusmündid, mille nimiväärtus ja tehniline kirjeldus on sätestatud nõukogu 3. mai 1998. aasta määruses (EÜ) nr 975/98;

2.   „tavalised euro käibemündid”

euro käibemündid v.a ringlusse lastavad euro mälestusmündid;

3.   „ringlusse lastavad euro mälestusmündid”– euro käibemündid, mille eesmärk on jäädvustada teatavat teemat, nagu on määratletud nõukogu määruse (EÜ) nr 975/98 artiklis 1f;

4.   „euro meenemündid”– euromündid, mis on mõeldud kogumiseks, mitte ringlusse laskmiseks.”

Selgitus

Kehtivat euro käibemüntide mõistet tuleks selgitada ja lisada eraldi määratlus tavaliste euro käibemüntide kohta, et ära hoida selle terminoloogiaga seotud kahemõttelisust.

Muudatus 4

Ettepandud määruse artikkel 3

„Artikkel 3

Euromüntide liigid

Liikmesriigid võivad emiteerida kahte liiki euromünte: euro käibemünte (sh ringlusse lastavad mälestusmündid) ja euro meenemünte.”

„Artikkel 3

Euromüntide liigid

Liikmesriigid võivad emiteerida kahte liiki euromünte: euro käibemünte ja euro meenemünte.”

Selgitus

Kuna euro käibemüntide muudetud mõiste hõlmab sõnaselgelt ringlusse lastavaid mälestusmünte (4), ei ole vaja seda artikli 3 kontekstis korrata.

Muudatus 5

Ettepandud määruse artikkel 4

„Artikkel 4

Euro käibemüntide emiteerimine

1.   Euro käibemündid emiteeritakse nimiväärtusega.

2.   Erandina lõikest 1 võib väikest osa münte, mitte üle 5 % emiteeritavate euromüntide koguväärtusest ja -kogusest, emiteerida nimiväärtusest suurema väärtusega, kui kõnealused mündid on valmistatud eriti kvaliteetselt või antakse välja eripakendis.”

„Artikkel 4

Euro käibemüntide emiteerimine ja müük

1.   Euro käibemündid emiteeritakse ja lastakse ringlusse iga liikmesriigi pädeva asutuse poolt nimiväärtusega.

2.   Mitte üle 5 % emiteeritavate euromüntide koguväärtuse jäägist ja -kogusest võib müüa nimiväärtusest suurema väärtusega, kui kõnealused mündid on valmistatud eriti kvaliteetselt või antakse välja eripakendis.”

Selgitus

EKP soovitab ühtlustada ettepandud määruse artikli 4 soovituse 2009/23/EÜ punktiga 1, et liikmesriikide vastav praktika soovituse 2009/23/EÜ punkti 1 alusel oleks selle sättega vastavuses.

Muudatus 6

Ettepandud määruse artikli 6 lõike 2 punkt b

„b)

neil ei esitata kujutisi, mis sarnanevad euro käibemüntide ühise külje kujutistega või euro käibemüntide mis tahes liikmesriiki tähistava küljega;”

„b)

neil ei esitata kujutisi, mis sarnanevad euro käibemüntide ühise külje kujutistega või euro käibemüntide mis tahes liikmesriiki tähistava küljega, v.a kui viimasel juhul on üldist välimust siiski kergesti võimalik eristada;”

Selgitus

See redaktsiooniline ettepanek võimaldab säilitada liikmesriigi traditsioone euro meenemüntide emiteerimisel. EKP toetab põhimõtteliselt euro meenemüntide emiteerimist, mis austavad liikmesriikide konkreetset numismaatika traditsiooni ja tava (5). Lisaks viiks redaktsiooniline ettepanek selle sätte kooskõlla Ecofin nõukogu 5. novembri 2002. aasta järeldustega ja soosiks liikmesriikide meenemüntidel kujunduse kasutamist, mis oleks vähemalt pisut erinev euro käibemüntide liikmesriiki tähistava küljest.

Muudatus 7

Ettepandud määruse artikli 6 lõige 3

„3.   Euro meenemünte võib emiteerida nimiväärtusega või sellest suurema väärtusega.”

„3.   Euro meenemünte võib müüa nimiväärtusega või sellest suurema väärtusega.”

Selgitus

See redaktsiooniline ettepanek kajastaks täpselt liikmesriikide poolt Ecofin nõukogu 5. novembri 2002. aasta koosolekul saavutatud kokkulepet, millega lubatakse euro meenemüntide müüki nimiväärtusest suurema hinnaga.

Muudatus 8

Ettepandud määruse artikli 6 lõige 5

„5.   Selleks et meenemünte ei kasutataks maksevahendina, võtavad liikmesriigid kõik asjakohased meetmed, näiteks eripakendid, autentsustõend, varasem teadaanne emiteerivalt asutuselt või nimiväärtusest suurema väärtusega emiteerimine.”

„5.   Selleks et meenemünte ei kasutataks maksevahendina, võtavad liikmesriigid kõik asjakohased meetmed, näiteks eripakendid, autentsustõend, varasem teadaanne emiteerivalt asutuselt või nimiväärtusest suurema väärtusega müümine.”

Selgitus

Liikmesriikidel ei ole meetmeid, millega takistada euro meenemüntide kasutamist maksevahendina emiteerivas liikmesriigis. Seetõttu soovitab EKP asendada sõna „prevent” sõnaga „discourage”. Kooskõla huvides tuleks asendada ka „suurema väärtusega emiteerimine”„suurema väärtusega müümisega”, mis peegeldaks täpsemalt Ecofin nõukogu 5. novembri 2002. aasta järeldustes kasutatud sõnastust.


(1)  Rõhutatud kiri osutab EKP ettepanekule lisada uus tekst. Läbi kriipsutatud kiri osutab EKP väljajätmisettepanekule.

(2)  Vt Euroopa Parlamendi, nõukogu ja komisjoni ühine normitehnika juhend ühenduse institutsioonides õigusloomega tegelejatele: http://eur-lex.europa.eu

(3)  Vt muudatus 3.

(4)  Vt joonealust märkust 3.

(5)  Vt arvamuse CON/2002/12 punkti 3.


II LISA

Redaktsiooni ettepanekud

Komisjoni redaktsiooni ettepanek

EKP muudatusettepanek (1)

EKP soovitused seoses ettepanekuga, mis käsitleb nõukogu 3. mai 1998. aasta määrust (EÜ) nr 975/98 ringlusse lastavate euromüntide nimiväärtuste ja tehniliste näitajate kohta

Muudatus 1

Ettepandud muutmismääruse artikli 1f lõige 4 (uus)

Hetkel tekst puudub.

4.   Osalevate liikmesriikide poolt emiteeritud ringluses olevate euro mälestusmüntide kujundus ei ole vastuolus nende võimalike põhiseadusest tulenevate nõuetega.

Selgitus

See redaktsiooniline ettepanek arvestab võimalike riigi seadusest tulenevate nõuetega ja võimaldab arvesse võtta liikmesriigi traditsioone ringluses olevate euro mälestusmüntide emiteerimisel. Selles osas EKP toetab põhimõtteliselt euro mälestusmüntide emiteerimist, mis austavad liikmesriikide konkreetset numismaatika traditsiooni ja tava  (2).

Muudatus 2

Ettepandud muutmismääruse artikli 1g lõige 1

„1.   Liikmesriigid teavitavad üksteist euro käibemüntide liikmesriiki tähistava külje uue kujunduse kavandist, sh mündi serval olevast kirjast ning emissiooni mahust, enne kui nad selle kujunduse ametlikult kinnitavad.”

„1.   Liikmesriigid teavitavad üksteist euro käibemüntide liikmesriiki tähistava külje uue kujunduse kavandist, sh mündi serval olevast kirjast ning emissiooni mahust, enne kui kujundus ametlikult kinnitatakse.”

Selgitus

Keelelistel põhjustel on soovitav selgitada, et liikmesriikidel on kohustus üksteist teavitada euro käibemüntide emissiooni mahust, enne selle kujunduse ametlikult kinnitamist. Samuti, kooskõlas artikli 1g lõigetega 2 ja 3, võib aru saada, et komisjon kontrollib ettepandud muutmismääruse järgimist ja „teeb seejärel viivitamata lõpliku otsuse kujunduse heakskiitmise või tagasilükkamise kohta”. Seetõttu soovitab EKP muuta artikli 1g lõike 1 viimast osa, mis viitab liikmesriikide osale euro käibemüntide liikmesriiki tähistava uue külje kujunduse kavandi ametlikus heakskiitmises.

Muudatus 3

Ettepandud muutmismääruse artikli 1h punkt a

„a)

ei kohaldata selliste euro käibemüntide suhtes, mis on emiteeritud enne määruse (EL) nr … [käesoleva muutmismääruse number lisatakse vastuvõtmisel] jõustumist;”

„a)

ei kohaldata selliste euro käibemüntide suhtes, mis on toodetud enne määruse (EL) nr … [käesoleva muutmismääruse number lisatakse vastuvõtmisel] jõustumist;”

Selgitus

EKP arusaama kohaselt hõlmab artikli 1h punkt a euro käibemündid seadusliku maksevahendi staatusega enne muutmismääruse jõustumist, kusjuures artikli 1h punkt b sätestab üleminekuaja euro käibemüntide kujunduse stantside vahetamiseks vastavalt uue kujunduse nõuetele. Selles suhtes soovitab EKP asendada artikli 1h punktis a sõna „emiteeritud” sõnaga „toodetud”. See laiendaks kavandatud sätte ulatust ka nendele euro käibemüntide varudele, mis on juba osalevate liikmesriikide pädevate asutuste poolt münditud, kuid ettepandud muutmismääruse jõustumise hetkel pole neile veel antud seadusliku maksevahendi staatust. Sel juhul oleks antud õiguslik tagatis kuludele, mis on kantud seoses eurosüsteemi riikide keskpankade poolt euro käibemüntide tootmisega, millele pole ettepandud muutmismääruse jõustumise hetkel veel antud seadusliku maksevahendi staatust. Samuti märgib EKP, et artikli 1h lõike b kohase üleminekuaja kestel emiteeritud euro käibemüntidel on seadusliku maksevahendi staatus ka pärast üleminekaja lõppu.


(1)  Rõhutatud kiri osutab EKP ettepanekule lisada uus tekst. Läbi kriipsutatud kiri osutab EKP väljajätmisettepanekule.

(2)  Vt arvamuse CON/2002/12 punkti 3.


IV Teave

TEAVE EUROOPA LIIDU INSTITUTSIOONIDELT, ORGANITELT JA ASUTUSTELT

Euroopa Komisjon

16.9.2011   

ET

Euroopa Liidu Teataja

C 273/9


Euro vahetuskurss (1)

15. september 2011

2011/C 273/03

1 euro =


 

Valuuta

Kurss

USD

USA dollar

1,3795

JPY

Jaapani jeen

105,67

DKK

Taani kroon

7,4476

GBP

Inglise nael

0,87295

SEK

Rootsi kroon

9,1940

CHF

Šveitsi frank

1,2062

ISK

Islandi kroon

 

NOK

Norra kroon

7,7355

BGN

Bulgaaria lev

1,9558

CZK

Tšehhi kroon

24,535

HUF

Ungari forint

285,50

LTL

Leedu litt

3,4528

LVL

Läti latt

0,7092

PLN

Poola zlott

4,3535

RON

Rumeenia leu

4,2960

TRY

Türgi liir

2,4540

AUD

Austraalia dollar

1,3416

CAD

Kanada dollar

1,3635

HKD

Hongkongi dollar

10,7492

NZD

Uus-Meremaa dollar

1,6778

SGD

Singapuri dollar

1,7161

KRW

Korea won

1 536,31

ZAR

Lõuna-Aafrika rand

10,1860

CNY

Hiina jüaan

8,8136

HRK

Horvaatia kuna

7,5125

IDR

Indoneesia ruupia

12 121,04

MYR

Malaisia ringit

4,2558

PHP

Filipiini peeso

59,678

RUB

Vene rubla

42,0550

THB

Tai baht

41,813

BRL

Brasiilia reaal

2,3680

MXN

Mehhiko peeso

17,7573

INR

India ruupia

65,6020


(1)  Allikas: EKP avaldatud viitekurss.


16.9.2011   

ET

Euroopa Liidu Teataja

C 273/10


Euro käibemüntide uus liikmesriiki tähistav külg

2011/C 273/04

Image

Portugalis käibele lastava uue 2-eurose mälestusmündi liikmesriiki tähistav külg

Euro käibemündid on seadusliku maksevahendina kasutusel kogu euroalal. Müntidega ametialaselt tegelevate isikute ja laiema avalikkuse teavitamiseks avaldab komisjon kõikide uute euromüntide kujunduse (1). Vastavalt nõukogu 10. veebruari 2009. aasta järeldustele (2) võivad euroala liikmesriigid ja riigid, kes on ühendusega sõlminud euro käibemüntide käibelelaskmist käsitleva rahanduskokkuleppe, lasta käibele teatava koguse euro mälestusmünte, eelkõige tingimusel, et mälestusmündina kasutatakse üksnes 2-eurost münti. Mälestusmüntide tehnilised näitajad vastavad tavaliste 2-euroste käibemüntide näitajatele, kuid nende liikmesriiki tähistaval küljel on mälestust jäädvustav motiiv, mis on riigi või Euroopa tasandil sümboolne.

Käibele laskev riik: Portugal

Motiiv: Aasia meredel ja maades rännanud Portugali maadeavastaja Fernão Mendes Pinto 500. sünniaastapäev

Kujunduse kirjeldus: Mündi siseosas on kujutatud purjelaeva lainetena kirjutatud sõnadel, mis viitavad Portugalile, Lissabonile, Pinto raamatule ja tema mõnele reisisihtkohale. Kõige all on sõna „Portugal”. Siseosa ülaosas on maadeavastaja nimi ning aastaarvud 1511 ja 2011.

Mündi välisringil on kujutatud Euroopa Liidu lipu 12 tähte.

Käibele lastav kogus:

Käibele laskmise kuupäev: september 2011


(1)  Vt EÜT C 373, 28.12.2001, lk 1, kus on esitatud teave kõikide 2002. aastal käibele lastud müntide liikmesriiki tähistava külje kohta.

(2)  Vt majandus- ja rahandusküsimuste nõukogu 10. veebruari 2009. aasta järeldused ning komisjoni 19. detsembri 2008. aasta soovitus euro käibemüntide rahvuslikku külge ja selliste müntide emiteerimist käsitlevate ühiste suuniste kohta (ELT L 9, 14.1.2009, lk 52).


TEAVE LIIKMESRIIKIDELT

16.9.2011   

ET

Euroopa Liidu Teataja

C 273/11


Euroopa Parlamendi ja nõukogu määruse (EÜ) nr 562/2006 (millega kehtestatakse isikute üle piiri liikumist reguleerivad ühenduse eeskirjad (Schengeni piirieeskirjad)) artikli 19 lõikes 2 osutatud liikmesriikide välisministeeriumide poolt diplomaatiliste lähetuste ja konsulaaresinduste akrediteeritud liikmetele ning nende pereliikmetele väljastatud kaartide ajakohastatud näidised (ELT C 247, 13.10.2006, lk 85, ELT C 153, 6.7.2007, lk 15, ELT C 64, 19.3.2009, lk 18, ELT C 239, 6.10.2009, lk 7, ELT C 304, 10.11.2010, lk 6)

2011/C 273/05

Euroopa Parlamendi ja nõukogu 15. märtsi 2006. aasta määruse (EÜ) nr 562/2006 (millega kehtestatakse isikute üle piiri liikumist reguleerivad ühenduse eeskirjad (Schengeni piirieeskirjad)) artikli 19 lõikes 2 osutatud liikmesriikide välisministeeriumide poolt diplomaatiliste lähetuste ja konsulaaresinduste akrediteeritud liikmetele ning nende pereliikmetele väljastatud kaartide ajakohastatud näidise avaldamise aluseks on teave, mille liikmesriigid on edastanud komisjonile kooskõlas Schengeni piirieeskirjade artikliga 34.

Lisaks Euroopa Liidu Teatajas avaldamisele on igakuiselt ajakohastatud teave siseasjade peadirektoraadi veebisaidil.

MADALMAAD

ELT C 247, 13.10.2006 avaldatud teabe asendamine

Staatused

Igale eesõigustatud isikule määratakse staatus, mis viitab, millisesse eesõigustatud isikute kategooriasse ta kuulub. Staatus on eesõigustatud isikute dokumendil näidatud koodiga.

Kasutusel on järgmised koodid:

Saatkonnad

STAATUS

KOOD

diplomaatiline personal

AD

tehnilised ja haldustöötajad

BD

teenindavad töötajad

ED

koduabilised

PD


Konsulaadid

STAATUS

KOOD

konsulaartöötajad

AC

tehnilised ja haldustöötajad

BC

teenindavad töötajad

EC

koduabilised

PC


Rahvusvahelised organisatsioonid Madalmaades

STAATUS

KOOD

diplomaatidega võrdsustatud personal

AO

tehnilised ja haldustöötajad

BO

teenindavad töötajad

EO

koduabilised

PO või ZF

Erandjuhud

Kui isikutunnistusi väljastatakse Madalmaade kodanikele või Madalmaades alaliselt elavatele välismaalastele, lisatakse residendi staatusele viitamiseks järgmised koodid:

NL Madalmaade kodanike puhul

DV alaliste elanike puhul.

Image

Image


V Teated

KONKURENTSIPOLIITIKA RAKENDAMISEGA SEOTUD MENETLUSED

Euroopa Komisjon

16.9.2011   

ET

Euroopa Liidu Teataja

C 273/13


RIIGIABI – BULGAARIA

Riigiabi SA.26212 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/A/08) ja SA.26217 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/B/08) – Väidetav riigiabi, mis seisnes erametsamaa vahetamises riigi metsamaa vastu

Kutse märkuste esitamiseks vastavalt Euroopa Liidu toimimise lepingu artikli 108 lõikele 2

(EMPs kohaldatav tekst)

2011/C 273/06

Käesoleva kokkuvõtte järel autentses keeles 29. juuni 2011 esitatud kirjas teatas komisjon Bulgaariale oma otsusest algatada Euroopa Liidu toimimise lepingu artikli 108 lõikega 2 ettenähtud menetlus seoses eespool nimetatud (väidetava) abiga.

Huvitatud isikud võivad saata oma märkused abi kohta, mille suhtes komisjon algatab menetluse, ühe kuu jooksul alates käesoleva kokkuvõtte ja sellele järgneva kirja avaldamisest järgmisel aadressil:

European Commission

Directorate-General for Competition

State aid Greffe

J-70 3/219

1049 Bruxelles/Brussel

BELGIQUE/BELGIË

Faks +32 22961242

Märkused edastatakse Bulgaariale. Märkusi esitavad huvitatud isikud võivad kirjalikult taotleda neid käsitlevate andmete konfidentsiaalsust, täpsustades taotluse põhjused.

KOKKUVÕTE

VÄIDETAVA MEETME KIRJELDUS

17. juulil 2008 sai komisjon kaebuse isikult, kes soovib jääda anonüümseks. Kaebuses käsitletakse väidetavat riigiabi andmist Bulgaarias, mis seisneb riigi omandis oleva maa vahetamises eraomandis oleva maa vastu. Väidetavalt küsis Bulgaaria riikliku metsamaa vahetamisel erametsamaa vastu turuhinnast madalamat hinda. Paljudel juhtudel muudeti pärast vahetust maa otstarve metsamaast ehitusmaaks, mis veelgi suurendas saadud krundi väärtust.

Maa vahetamine ja selle otstarbe muutmine põhines Bulgaaria õigusaktidel, mis olid jõustunud enne Bulgaaria ühinemist Euroopa Liiduga. 2009. aastal keelati metsamaa vahetus eraõiguslike isikutega ja peatati maa otstarbe muutmine. Kaebuse esitajad nõuavad, et maa vahetusest ja maa otstarbe muutmisest tulenev väidetav abi tunnistataks ebaseaduslikuks ja siseturuga kokkusobimatuks ning et Bulgaaria ametiasutused nõuaksid antud abi tagasi.

Kaebuse esitajad väidavad, et metsamaa riigimetsa vastu vahetanud võimalikud abisaajad on füüsilised isikud, eraettevõtjad ja kohalikud omavalitsused, kellest paljud tegutsevad kinnisvaraarenduse ja/või turismi valdkonnas.

Kaebuse esitajate sõnul toimus riigiabi andmine kahes etapis. Esimesel etapil vahetati riigi omandisse kuuluv, eelkõige heas asukohas olev mets ebavõrdsetel tingimustel erametsa vastu. Teisel etapil andis pädev asutus loa muuta endise riigimetsa sihtotstarvet ja liita see linnaalaga, mis andis võimaluse hakata seal kinnisvara arendama. Nendel kahel etapil kokku said ettevõtjad majanduslikku kasu, sest riigimaa vahetamisel ja/või sellele järgnenud sihtotstarbe muutmisel nõutud tasu oli väiksem samaväärse maa turuhinnast. Seega oli Bulgaaria õigusaktidega loodud riigiabi kava.

Vahetatava riigi metsamaa hind määratakse kindlaks vastavalt Bulgaaria õigusaktile, nimelt määrusele, mis käsitleb alushinna arvutamist, tõrjutud piirkondade maa hinda ning metsa ja metsavarumaa kasutus- ja servituudiõiguse andmist (edaspidi „alushinna määrus”).

Alushinna määruse kohaldamisel kindlaksmääratud hind oli turuhinnast madalam. Lisaks ei ole ajavahemikul 2004–2010 piisavalt ajakohastatud administratiivselt kehtestatavate hindade arvutamise koefitsiente. Kaebuse esitajad kinnitavad, et seetõttu ei lähtuta vahetustehingute puhul riigimetsa tegelikust turuhinnast.

ABI HINDAMINE

Bulgaaria ametiasutused ei ole teatanud metsamaa vahetamise kaudu riigiabi andmise meetmest kooskõlas ELi toimimise lepingu artikli 108 lõikega 3 enne meetme jõustamist. Seega kui komisjon leiab, et tegemist on riigiabiga, on see abi ebaseaduslik. Ning kui leitakse, et kõnealune abi ei sobi kokku siseturuga, nõutakse see tagasi.

Komisjonil on pärast esialgset hindamist kahtlusi, kas Bulgaarias abi andmisel hinna administratiivseks kehtestamiseks kasutatud meetodi kohaselt saadud hind vastab võimalikult täpselt turuhinnale, eriti olukorras, kus hind oluliselt tõuseb. Seetõttu ei saa komisjon välistada, et metsa vahetamise tehingud kujutavad endast riigiabi. Komisjon ei saa esialgu täielikult välistada võimalust, et maa vahetus ei ole olemuslikult seotud maa otstarbe hilisema muutmisega haldusmenetluse tulemusel, mis annab eeliseid vahetatud maa omanikele. Kindlasti ei saa komisjon praeguses etapis välistada, et vahetatud maa otstarbe muutmine kujutab endast riigiabi ELi toimimise lepingu artikli 107 lõike 1 tähenduses. Esialgu on komisjonil kahtlus, et hinna haldusliku kehtestamise mehhanismi rakendamise tulemusel on antud riigiabi, et maade vahetamine ja nende otstarbe hilisem muutmine on omavahel olemuslikult seotud ning et maa otstarbe muutmine kujutab endast riigiabi.

Komisjonil puudub teave, mis võimaldaks järeldada, et metsamaa vahetamises ja otstarbe järgnevas muutmises seisnev abi võimaldaks saavutada ELi eesmärke ja oleks kooskõlas riigiabi käsitlevates õigusaktides sätestatud siseturuga kokkusobivuse kriteeriumidega. Seetõttu kahtleb komisjon, kas kõnealused meetmed on siseturuga kokkusobivad.

KIRJA TEKST

„Комисията би желала да уведоми България, че след като разгледа информацията, предоставена от Вашите власти относно мерките, посочени по-горе, реши да открие процедурата, предвидена в член 108, параграф 2 от Договора за функционирането на Европейския съюз („ДФЕС“).

1.   ПРОЦЕДУРА

(1)

На 17 юли 2008 г. беше получена жалба от жалбоподател, поискал да остане анонимен, която беше заведена под номер CP 176/2008 (A/14905). На 11 август 2008 г. неповерителен вариант на тази жалба беше изпратен на българските власти, за да представят мнението си (D/53153). На 28 август 2008 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/17566). На 2 септември 2008 г. беше получен първи отговор от българските власти (A/17907).

(2)

Жалбоподателят предостави допълнителна информация по казуса съответно на 3 септември 2008 г. (A/17987) и на 1 октомври 2008 г. (A/20168). Тази информация беше изпратена на българските власти на 7 октомври 2008 г. (D/53840). Отговорът на българските власти беше получен на 28 октомври 2008 г. (A/22818). На 5 декември 2008 г. жалбоподателят предостави още допълнителна информация (A/26375).

(3)

На 27 януари 2009 г. информация по казуса беше получена от трета страна (A/2063).

(4)

На 14 май 2009 г. (A/14172), 2 юни 2009 г. (A/13121) и 8 юни 2009 г. (A/13953) съответно жалба по същия въпрос беше получена от втори жалбоподател. Неповерителният вариант на тази втора жалба беше изпратен на българските власти на 8 декември 2009 г. (D/55202), за да представят мнението си.

(5)

На 4 декември 2009 г. делото беше разделено административно. Частта от жалбата, свързана с кореспонденцията с първия жалбоподател, беше преименувана на SA.26212 (CP 176a/2008). Частта от жалбата, свързана с кореспонденцията с втория жалбоподател, беше преименувана на SA.26217 (CP176b/2008).

(6)

По дело CP176b/2008 отговорът от българските власти във връзка с искането за информация от 8 декември 2009 г. беше получен на 4 януари 2010 г. (A/123).

(7)

На 23 март 2010 г. информация по въпроса беше получена от трета страна (A/5244) и регистрирана по дело CP176b/2008.

(8)

По дело CP176a/2008 неповерителният вариант на някои документи беше поискан от жалбоподателя (D/55201). Те бяха получени на 6 януари 2010 г. (A/328) и бяха изпратен на българските власти на 26 януари 2010 г. (D/5308), за да представят мнението си.

(9)

На 2 февруари 2010 г. българските власти поискаха превод на български език на някои документи, които бяха изпратени до тях в кореспонденция с номер D/5308. Освен това, на 10 февруари 2010 г. те поискаха удължаване на срока за предоставяне на информация (A/2443), което беше одобрено от Комисията с писмо от 16 февруари 2010 г. (D/5635).

(10)

На 18 февруари 2010 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/3075), в която се споменаваше не само за замени на горски земи, но и за замени на земеделски земи.

(11)

На 22 февруари 2010 г. беше проведена техническа среща с българските власти, за да се обсъдят въпросите, повдигнати от жалбоподателите. Някои въпроси, повдигнати по време на срещата, бяха изпратени в писмен вид на българските власти по електронна поща на 24 февруари 2010 г. (D/5783).

(12)

На 24 февруари 2010 г. българският превод на кореспонденцията от 26 януари 2010 г. (D/5308) беше изпратен на българските власти (D/5777).

(13)

На 17 март 2010 г. последният внесен документ на жалбоподателя от 18 февруари 2010 г. (A/3075) беше изпратен на българските власти и беше поискано тяхното мнение само по отношение на замените на гори (D/6272).

(14)

На 23 март 2010 г. беше получен отговорът на българските власти (A/5048) на искането за информация от 26 януари 2010 г. (D/5308; преводи, изпратени с номер D/5777).

(15)

На 27 март 2010 г. беше получен отговорът на българските власти (A/5403) на въпросите, изпратени на 24 февруари 2010 г. (D/5783).

(16)

На 25 март 2010 г. българските власти поискаха удължаване на срока за предоставяне на техния отговор (A/5194), както и превод на български език на някои документи, изпратени на 18 февруари 2010 г. (D/6272). Това удължаване беше одобрено от Комисията на 8 април 2010 г. (A/6593). На 19 април 2010 г. версията на английски език на документите, изпратени на 18 февруари 2010 г. (D/6272), беше изпратена на българските власти (D/6737).

(17)

На 10 август 2010 г. (D/8649) и 11 август 2010 г. (D/8687) съответно версиите на английски и на български език на искането за информация бяха изпратени на българските власти. Българските власти предоставиха исканата информация на 30 август 2010 г. (A/12003).

(18)

На 12 октомври 2010 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/13173) по дело (CP 176a/08). На същия ден беше проведена среща с българските власти за изясняване на някои въпроси. По време на тази среща българските власти предоставиха на Комисията определена информация под формата на презентация, която беше регистрирана на 19 ноември 2010 г.

(19)

С оглед планиране на допълнителна среща относно случаите на замени, Комисията неофициално поиска от българските власти определена информация на 26 януари 2011 г. Освен това, на същия ден беше получен нов документ от жалбоподателя по дело CP 176a/08.

(20)

На 3 февруари 2011 г. беше проведена среща с представителите на българските власти. Като последващи действия във връзка с тази среща, на 14 февруари 2011 г. българските власти изпратиха някои разяснения до Комисията.

2.   ОПИСАНИЕ НА ПРЕДПОЛАГАЕМАТА ПОМОЩ

(21)

След отчуждаването им през 1947 г. всички гори в България са станали държавна собственост и това е продължило до 2000 г., когато е започнала реституцията на горите на предишните частни собственици. Тогава някои гори станаха частна собственост.

(22)

Българските власти посочиха, че въз основа на изменение на Закона за горите (1), влязло в сила на 22 февруари 2002 г., са станали възможни замените на гори и поземлени парцели от горския фонд (който е държавна собственост) с частно притежавани гори. В това изменение на Закона за горите, в сила до 27 януари 2009 г., са били определени редът и условията за замените. Според българските власти замените на гори са имали за цел постигането на по-ефективна структура на собственост и консолидация на горите, които са държавна собственост.

(23)

Според българските органи, ако частното лице получи земя с по-висока стойност чрез замяната, то трябва да плати компенсация на държавата за разликата в цената. Българските органи посочиха, че по принцип държавата приемаше само замени, чрез които държавата е получила земя с по-висока стойност.

(24)

Жалбоподателите считат, че при сделките за замени, предприети от българските власти, е била предоставена държавна помощ. Твърди се, че когато държавните горски имоти са били заменени за частни такива, българската държава е постигнала цена, за която се твърди, че е по-ниска от пазарната стойност. В няколко случая замените са били последвани от промяна на предназначението на заменената земя (т.е. от горски земи в земя за застрояване), като получената по този начин стойност на парцела би нараснала дори още повече.

(25)

Както замяната, така и последващата промяна на предназначението на земята се основават на българското законодателство, влязло в сила преди присъединяването на България към Европейския съюз. По-специално, Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд (2) („Наредбата за базисните цени“), която определя методологията за оценка на цените на горските имоти, е влязла в сила на 18 ноември 2003 г.

(26)

На 27 януари 2009 г. е влязла в сила забрана на замените на гори; на 3 септември 2009 г. е въведен мораториум върху последващата промяна на предназначението на земята. Следователно замените на гори, извършвани с частни страни, и последващите промени в предназначението на земята вече не са възможни от 2009 г. насам. Жалбоподателите изискват предполагаемата помощ, произтичаща от замените и промените в статута на земята, да бъде обявена за неправомерна и несъвместима и да бъде възстановена от българските власти.

2.1.   Бенефициерите

(27)

Според жалбоподателите потенциалните бенефициери на помощта са физически лица, частни дружества или общини, често работещи в сферата на строителството на недвижими имоти и/или сферата на туристическите дейности, които са заменили горските си имоти за горски парцели държавна собственост.

2.2.   Размерът на помощта

(28)

На този етап и въз основа на информацията, с която Комисията разполага, е невъзможно да се оцени точният размер на помощта, потенциално предоставена при замените на горски имоти. Въз основа на информацията, предоставена от жалбоподателите (3), изглежда, че — поне в някои случаи — размерът на помощта надвишава прага de-minimis.

2.3.   Предоставяне на помощта според жалбоподателите

(29)

Според жалбоподателите държавна помощ би била предоставена в контекста на замените на гори по процедура, състояща се от два етапа. На първия етап гори държавна собственост биха били заменени с гори частна собственост при несправедливи условия, главно поради стратегическото местоположение на тези гори държавна собственост. На втория етап би било предоставено одобрение от компетентния орган за промяна на статута на предназначение на бившите гори държавна собственост и тяхното включване в градската зона, което позволява да бъде предприето извършването на урбанизация. Следователно тази схема, като съвкупност от двата етапа, би дала възможност на предприятията да получат икономическа полза, тъй като цените за земя държавна собственост, начислявани при замяната и/или последващата промяна на предназначението на земята, биха били по-ниски от пазарната цена за подобна земя, продадена на пазара. По тази причина по силата на действащото българско законодателство би била създадена схема за държавна помощ.

(30)

Цените на горски имоти, заменени от държавата като собственик, се определят въз основа на специализирана българска наредба, а именно Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд („Наредбата за базисните цени“).

(31)

Според жалбоподателите, цената, определена при прилагане на Наредбата за базисните цени, е по-ниска от пазарната цена. Наредбата за базисните цени не би отразявала в достатъчна степен стойността на имотите като обекти на строително териториално устройство. Например в наредбата не се изисква при оценката да се отчита устройственият статут на съответния имот, т.е. дали съответните горски имоти са предназначени за застрояване в плановете за устройство на територията. Според жалбоподателите това може да доведе до десетки или стотици пъти по-големи разлики между пазарната цена и цената, определена в рамките на предварителната оценка, извършена от държавата. Освен това коефициентите за определяне на административните цени не са били актуализирани (в достатъчна степен) през периода 2004—2010 г. Поради това, според жалбоподателите, при сделките за замени никога не се използва реалната пазарна цена на горите държавна собственост.

(32)

Накрая, жалбоподателите твърдят, че пазарната цена на заменения горски имот става многократно по-висока от цената, определена при прилагането на Наредбата за базисните цени, когато новият собственик на имота промени предназначението на заменената земя в земя за застрояване, което е редовна практика.

2.4.   Предварително становище на българските власти

(33)

Българските власти твърдят, че в замените на горски имоти няма никаква държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от Договора за функционирането на Европейския съюз („ДФЕС“). Като една от причините те посочват, че жалбоподателите не са доказали как потенциалната помощ би засегнала търговията между държавите-членки, както и че от заменените горски земи не би била изнасяна никаква дървесина (4). Властите посочиха също, че ако Комисията установи наличието на държавна помощ, те биха били готови да уведомят за наличието на схема за помощ в съответствие с Насоките за национална регионална помощ („НРП“).

(34)

След това те изтъкват факта, че цената на горската земя държавна собственост винаги се определя в съответствие със Съобщението на Комисията относно елементите на държавна помощ при продажба на земя и сгради от публични органи (5) („Съобщението относно продажбата на земя“). Оценката се извършва от независим оценител преди да се осъществи сделката. При определяне на цената на парцела оценителят следва предписанията за определяне на цените, предвидени в Наредбата за базисните цени. В предписанията се вземат предвид определени обективни критерии, като местоположението на парцела, значението на района за защитата на горите от урбанизация и полезността на растителни видове на територията на парцела. Преди приключването на сделката за замяна и двете страни по сделката (частната и публичната страна) трябва да постигнат съгласие, че те действително искат да заменят земята на определената от оценителя цена.

(35)

Българските власти твърдят, че за да се провери дали цената, изисквана за горски парцел държавна собственост при сделка за замяна, отговаря на пазара, тя следва да бъде сравнена с цената за други горски парцели, а не, както са предложили жалбоподателите, с цените, постигнати при продажбите на земя за застрояване. Техният основен аргумент е, че законът предлага само възможността да се изиска такава промяна на предназначението, но не и законно право на такава промяна. Подкрепящите доказателства показват, че само малка част от замените са последвани от промяна на предназначението на земята:

Годината, през която е извършена замяната

Брой замени

Случаи на променен статут на земята

2006 г.

15

3

2007 г.

23

8

2008 г.

62

4

2009 г.

47

0

(36)

Процедурата за промяна на предназначението на земята е подробно определена в Правилника за прилагане на закона за горите. Първо (новият) собственик(ът) на горския парцел трябва да подаде заявление до изпълнителния директор на Изпълнителната агенция по горите, която е част от Министерството на земеделието и горите. Изисква се положително становище от страна на местните власти (държавното горско стопанство и държавното ловно стопанство в районите, където се намира парцелът). Комисия от (вътрешни и евентуално външни) експерти разглеждат заявлението и представят становище на изпълнителния директор, който въз основа на становището взема предварително решение. Ако решението е положително и потвърждава основанията и законосъобразността на заявлението, то се изпраща до всички служби, отговарящи за промяната на предназначението (областния управител, кмета на общината и директора на регионалната дирекция, отговарящ за горите). Последващите етапи от административната процедура се извършват от органи, независими от министъра на земеделието и/или изпълнителния директор. Въз основа на положителното предварително решение собственикът трябва да представи заявление до съответната община за възлагането, изготвянето и одобряването на подробен устройствен план. Такъв план изисква консултация с всички (местни) заинтересовани страни. Ако такъв план бъде одобрен и след като влезе в сила, собственикът подава заявление до министъра на земеделието и храните за изключването на съответния горски парцел от горския фонд. За това изключване се дължи таксова марка, определена от независим оценител в съответствие с разпоредбите на Наредбата за базисните цени. След заплащането на таксовата марка се стартира процедура за издаването на административно решение за промяна на статута на предназначение на поземления парцел. В зависимост от размера на имота това се извършва или от министъра на земеделието и храните (ако се отнася до земя с площ по-малко от 10 хектара), или от Министерския съвет.

(37)

Освен това българските власти информираха Комисията, че забрана на замените на гори е въведена в законодателството на 23 януари 2009 г. и е влязла в сила на 27 януари 2009 г. В допълнение, на 5 август 2009 г. българското правителство издаде заповед за преустановяване на разглеждането на заявления за промяна на статута на горските земи, придобити от частни физически или юридически лица чрез замяна. Този мораториум беше потвърден с Решение на Народното събрание на България от 3 септември 2009 г. С оглед на гореизложеното, замените на гори, извършени с частни страни, и последващите промени в предназначението на земята вече не са възможни в България.

(38)

Българските власти също така информираха Комисията, че в някои случаи може да е имало корупционни практики, довели до ситуации, при които при определяне на цените на заменените земи Наредбата за базисните цени може да не е била спазвана (или да не е била следвана правилно). Тези случаи са предадени на българската прокуратура и са започнали наказателни разследвания срещу високопоставени длъжностни лица, включително двама бивши министри на земеделието и бивш ръководител на българската Агенция по горите, на основание, че съответното българско законодателство е било приложено неправилно. Важно е да се подчертае, че тези наказателни разследвания не засягат същите въпроси като настоящото разследване за държавна помощ: наказателните разследвания разглеждат неправилното прилагане на българското законодателство, докато разследването за държавна помощ обхваща последиците от правилното прилагане на горепосочените правни разпоредби.

2.5.   Уведомяване за държавна помощ

(39)

Българските власти считат, че замените на гори и последващите промени на предназначението на земята не включват държавна помощ. Те изразиха готовността си да уведомят за схема за помощ, ако Комисията установи наличието на (неправомерна) държавна помощ.

2.6.   Правно основание

(40)

Националното правно основание за замените на гори, промяната на предназначението на горската земя и изчисляването на цените, които да се използват при сделките за замени, е:

а)

Законът за горите на България;

б)

Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд;

в)

Законът за държавната собственост (6)

г)

Законът за задълженията и договорите (7).

3.   ОЦЕНКА НА ПОТЕНЦИАЛНАТА ПОМОЩ И НА НЕЙНАТА СЪВМЕСТИМОСТ

3.1.   Наличие на държавна помощ

(41)

Съгласно член 107, параграф 1 от ДФЕС „всяка помощ, предоставена от държава-членка или чрез ресурси на държава-членка, под каквато и да било форма, която нарушава или заплашва да наруши конкуренцията чрез поставяне в по-благоприятно положение на определени предприятия или производството на някои стоки, доколкото засяга търговията между държавите-членки, е несъвместима с вътрешния пазар“.

3.1.1.   Неразривна връзка между замяната и промяната на предназначението на земята

(42)

Първият спорен въпрос е дали двете стъпки на сделката, т.е. замяната и последващата промяна на предназначението на земята (от гора в земя за застрояване) са неразривно свързани. Разглеждайки числените доказателства, представени от българските власти, Комисията отбеляза, че от 147 замени (2006—2009 г.) 15 са били последвани от промяна на статута (10 %). Тези данни, както и различните действащи правни и административни процедури, изглежда потвърждават тезата на българските власти, че — като общ принцип — двете стъпки не са неразривно свързани. (8)

(43)

От друга страна, българските власти посочиха, че формулите за определяне на цените на горските имоти и таксата за дължимата таксовата марка за промяна на предназначението на земята са така определени, че да постигнат пълната цена за замяна на даден горски имот плюс промяната в предназначението на земята да бъде до голяма степен равна на пазарната цена на подобен имот за застрояване. Това означава, че властите може да са допускали, че много инвеститори биха могли да се опитат да съчетаят и двете стъпки в една сделка.

(44)

С оглед на гореизложените съображения Комисията счита на този етап, че като общ принцип двете стъпки, т.е. замяната и последващата промяна на предназначението на земята, не са неразривно свързани и трябва да бъдат анализирани поотделно. При все това не може да се изключи в някои случаи намерението на властите и на частната страна по замяната от самото начало да е било замяната да бъде последвана от промяна на класификацията на заменената земя. В такива случаи двата етапа на практика биха били неразривно свързани.

(45)

Поради това Комисията приканва всички заинтересовани страни да представят мнения по предложения подход, т.е. като имат предвид, че не съществува неразривна връзка между двата етапа на сделката.

3.1.2.   Потенциална държавна помощ при промяна на предназначението на земята

(46)

Процесът на промяна на предназначението на определен (горски) имот в земя за застрояване е документиран в българското законодателство. Жалбоподателите твърдят, че фактът, че собствениците на горска земя са могли (допреди провъзгласяването на мораториума) да променят предназначението на тази земя до голяма степен е увеличил нейната стойност и от това следва, че е била предоставена държавна помощ.

(47)

Комисията отбелязва, че prima facie промяната в статута на земята не изглежда да е включвала някакво прехвърляне на публични ресурси. Дължимата таксова марка за тези сделки е била изчислена в съответствие с правните разпоредби, и — доколкото е известно на Комисията — е била платена във всички разглеждани случаи. Поради това изглежда, че макар да е възможно да е било предоставено известно икономическо предимство на съответното частно предприятие в резултат на административните решения за одобряване на промяната в статута на земята, тези административни решения не биха довели до предоставянето на държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. При все това Комисията не взема окончателно становище по този въпрос и приканва заинтересованите страни да изразят мнение по въпроса дали с оглед на общоприетото определение за държавна помощ, което изисква наличието на държавни ресурси, административната промяна на статута на земята представлява държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС.

3.1.3.   Потенциална държавна помощ при замяната на горска земя

3.1.3.1.   Замените като обща мярка

(48)

При анализа на това дали сделките за замени на гори включват държавна помощ, първият въпрос, който да бъде разгледан, е дали тази схема би могла да се счита за обща мярка. Ако това е така, тогава не би била предоставена държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. В съответствие с принципите, разработени в Известието на Комисията за прилагане на правилата за държавна помощ по отношение на мерките за пряко данъчно облагане на дружества (9), мерки, които са открити за всички икономически участници в държава-членка или преследват общи цели на икономическата политика, не представляват държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. Те обаче трябва да бъдат действително открити за всички дружества на основата на равен достъп и не могат de facto да бъдат намалени по обхват например чрез правомощията на държавата да взема решения за предоставянето ѝ.

(49)

Във връзка с гореизложеното българските власти в действителност твърдят, че всеки собственик на горски имот би могъл, съгласно приложимото законодателство, да поиска да замени гора частна собственост за гора държавна собственост. При все това при вземането на решение относно такава замяна Постоянната изпълнителна комисия в Агенцията по горите е използвала критерии, определени от директора на Агенцията. Освен това министърът на земеделието е разполагал с правомощия да наложи вето.

(50)

С оглед на гореизложеното българските публични власти са разполагали със значителни правомощия при вземането на решения по отделните сделки за замени. Поради това Комисията смята, че схемата за замени на горска земя частна собственост за горска земя държавна собственост не може да се счита, че представлява обща мярка.

3.1.3.2.   Държавна помощ при сделките за замени

(51)

С цел да се установи дали сделките за замени предоставят икономическо предимство на участващите в тях частни предприятия Комисията трябва да установи дали цената, определена от оценителите въз основа на предвидените разпоредби в българското законодателство, напълно отразява пазарната стойност на съответната горска земя към датата на оценката.

Общи

(52)

В съответствие с принципа на инвеститор в условията на пазарна икономика, за да не предоставят държавна помощ, публичните власти трябва да действат за целите на сделките по същия начин, както биха действали частните пазарни инвеститори. Това предполага, че когато встъпват в сделки, те също така следва да определят отговаряща на пазара цена за земята в тяхно владение.

(53)

Комисията счита, че наличието на икономическо предимство при замяната на горска земя държавна собственост за горска земя частна собственост трябва да се оценява във връзка със Съобщението относно продажби на земя (10).

(54)

В Съобщението относно продажби на земя се определят две възможности за автоматично изключване на наличието на държавна помощ при продажбите на земя и сгради от публични власти: когато продажбата се извършва чрез безусловна тръжна процедура — приемането на най-добрата тръжна оферта — или при липсата на такава процедура — когато продажната цена се равнява поне на стойността, определена чрез независима експертна оценка.

(55)

В настоящия случай на замени на земи не е имало официална тръжна процедура за нито един от горските парцели държавна собственост. Потенциалните бенефициери на помощта вече са разполагали с горски имоти, които са искали да заменят за други парцели държавна собственост. Поради това обикновено частните страни са подавали заявления до българските власти, за да се осъществи замяната на горските парцели, докато властите не са били инициатори на замяната. Следователно Комисията трябва да установи дали цените, използвани за извършването на замените на земи, са били определени в съответствие с принципите, установени в Съобщението на Комисията относно продажби на земя при спазване на оценка на независим експерт.

(56)

Точка 2, буква а) от Съобщението на Комисията относно продажбите на земя, съгласно заглавие „Продажба без безусловна тръжна процедура“ гласи следното:

а)

Независима експертна оценка

Ако публичните органи не възнамеряват да приложат посочената в точка 1 процедура, би трябвало да се извърши независима оценка от един или повече независими оценители на активите преди започване на преговорите по продажбата с цел определяне на пазарна цена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка. Определената по този начин пазарна цена е минималната покупна цена, която може да бъде приета, без да се предоставя държавна помощ.

„Оценител на активи“ е лице с добра репутация, което:

е придобило съответна степен, присъдена от признат учебен център или притежава равностойна академична квалификация,

има подходящ опит и е компетентно при извършване на оценки на земя и сгради, като се отчита географското им местоположение и категорията на активите.

Ако в някоя държава-членка няма установена съответна академична квалификация, оценителят на активи би трябвало да бъде член на призната професионална организация, занимаваща се с оценка на земя и сгради, или:

да бъде назначен от съда или орган с равностоен статут,

да има поне признато удостоверение за завършено средно образование и достатъчна степен на образование, с поне 3-годишен практически опит след дипломирането си и с познания по оценяване на земя и сгради в конкретното място.

Оценителят би трябвало да е независим в изпълнение на задачите си, т.е. публичните органи не би трябвало да имат право да му дават нареждания по отношение на резултата от оценката му. Държавните служби за оценка и държавните служители или други служители следва да се считат за независими, при условие че може на практика да се изключи упражняване на противозаконно влияние върху техните заключения.

„Пазарна стойност“ означава цената, на която биха могли да бъдат продадени земята и сградите съгласно частен договор между склонния да продаде продавач и необвързан купувач в деня на оценката, като се приема, че собствеността е публично предложена на пазара, пазарните условия позволяват редовна продажба и е предоставен достатъчен срок за водене на преговори за продажба, съобразен с характера на собствеността.

Оценка преди сделката

(57)

Комисията отбелязва, че за целите на замените цените на парцелите обществена и частна земя се определят посредством независима експертна оценка. Българските власти потвърдиха, че всички оценки са били направени преди сключването на сделката за замяна. Освен това, преди сделката за замяна да влезе в сила, и двете страни по сделката (частната и публичната страна) е трябвало да потвърдят, че действително искат да заменят земята на определената от оценителя цена.

Независимост на оценителите

(58)

Всички оценители, които подготвят и защитават оценките на държавни горски имоти, трябва да отговарят на разпоредбите, предвидени в българската Наредба № 17 за лицензиране на физическите и юридически лица за упражняване на частна лесовъдна практика. Оценителите са част от експертните екипи, работещи със съдилищата на Република България. Те нямат трудово или официално правоотношение с Министерството на земеделието и храните или с Държавната агенция по горите. В съответствие с Наредбата за базисните цени изборът на оценители за целите на оценката на парцели горски земи, които да бъдат заменени, се извършва от „собственика“ или от „заинтересованата страна“.

(59)

На този етап от процедурата Комисията счита, че оценителите, използвани за целите на оценяване на горските поземлени парцели при сделките за замени, са независими оценители по смисъла на Съобщението относно продажби на земя.

Пазарна цена, определена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка

(60)

Комисията трябва да провери дали цената на съответната горска земя, определена от оценителите за целите на сделката за замяна, отразява пазарната стойност на актива и е определена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка.

(61)

Цените се определят от експерти, като се използват единствено формулите, определени в Наредбата за базисните цени. Българското законодателство не позволява на експертите да се отклоняват от определяната по този начин цена.

(62)

Базисната цена на даден горски поземлен имот (определена за целите на замяната) е сумата от базисната цена на земята и цената на насаждението (растителните видове на територията на имота).

(63)

Стойността на земята се определя по отношение на средните стойности на земята според категориите земя, предлагащи идентични условия за растеж на растенията (150 типове месторастения съгласно Наредбата за базисните цени). Така определената стойност на земята допълнително се коригира чрез използването на корекционен коефициент, който отчита местонахождението на имота по отношение на местната и националната инфраструктура. Този корекционен коефициент е определен в приложение 2 към Наредбата за базисните цени.

(64)

Корекционният коефициент Km се определя по следната формула:

Km = 1 + g + m + s + р, където:

s –

коефициент за близост до урбанизирана територия, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,25)

m –

коефициент за близост до морето, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,20)

p –

коефициент за близост до повърхностен път, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,2)

g =

изразен с цифри коефициент за близост до град, отразяващ разстоянието до определен град (най-късото пътно разстояние между имота и града). Градовете са разделени в 6 групи:

Група 1

Група 2

Група 3

Група 4

Група 5

Група 6

София (от 0,00 до 0,7)

Русе, Пловдив, Бургас и Варна (от 0,00 до 0,50)

Благоевград, Велико Търново, Враца, Плевен и Стара Загора (от 0,00 до 0,40)

Други областни градове (от 0,00 до 0,35)

Други големи градове (Ботевград, Горна Оряховица, Димитровград, Дупница, Казанлък, Карлово, Лом, Петрич, Самоков, Свищов и Червен бряг (от 0,00 до 0,30)

Други общински центрове (от 0,00 до 0,10)

(65)

Стойността на земята допълнително се коригира с добавянето на увеличение за хектар, което се определя въз основа на средната цена на земята, наблюдавана в зоната, в която се намира имотът. Тези увеличения на цената са определени в разпоредбите на приложение 3 към Наредбата за базисните цени и са посочени в таблицата по-долу:

 

Добавка

(BGN/хектари)

София, национални курорти и вилни зони, прилежащи към тях, земи на разстояние 10 км от морето

5 000

Населени места от I и II категория

2 000

Населени места III и IV категория

1 000

Населени места от V и VI категория

500

Населени места от VII и VIII категория

0

(66)

Общата стойност на земята, определена по този начин, е така наречената базисна цена на земята.

(67)

Цената на насаждението (растителните видове на територията на имота), които се намират на дадения парцел земя, е стойността на сегашната им възраст и прогнозираната стойност на тяхната турнусна възраст. Стойността на дървесината от горските насаждения при сегашната им възраст (възрастта към момента на оценката) е равна на приходите от продажбите на видовете по средни пазарни цени, като се приспаднат разходите, свързани със сечта, първичната обработка и извозването до място за временно съхранение. В случай че приходите не покриват разходите, дървесината няма никаква стойност.

(68)

Приходите от продажбите се определят като се сортиментира запасът и се класифицират обемите на категориите дървесина. Разходите (BGN/кубичен метър) за сеч и първична обработка на дървесината при средна трудност на сечището се определят според дървесния вид и категорията дървесина. Разходите за извозване на дървесината се определят според дървесния вид, категорията дървесина и средното извозно разстояние. Прави се добавка на всеки километър извозно разстояние, както следва: разходите за извозване се умножават по коефициент, който отчита трудността на извозния път.

(69)

Средните пазарни цени и разходите, свързани със сечта, първичната обработка и извозването на дървесина следва редовно да се определят и актуализират от Изпълнителната агенция по горите въз основа на среднопретеглените стойности, изчислени от статистическите данни, събрани за период от 3 години (като последната от тях участва с удвоена тежест).

(70)

По този начин, като се добави стойността на растителните видове, както е определена от оценителя, към базисната цена на земята, се получава базисната цена на горския поземлен имот.

(71)

За защита на средообразуващите и рекреационните функции на горите в определени райони на България се създават зони за така наречената „особена защита от урбанизация“. Съгласно разпоредбите на приложение 19 към Наредбата за базисните цени, базисните цени на горски имоти, намиращи се в такива райони, се умножават с коефициент К, посочен в таблицата по-долу (11), а именно:

Черноморско крайбрежие, първа зона

К = 6

Черноморско крайбрежие, втора зона

К = 5

Курортни зони, курорти и селища с национално значение

К = 4

Гори и земи, простиращи се в зоните от края на пътното платно на републиканските и общинските пътища до ограничителните строителни линии

К = 3

Курортни зони, курорти и селища с местно значение

К = 4

(72)

В допълнение и само в случай на замени е бил прилаган така нареченият коефициент за пазарен регулатор съгласно приложение 20 към Наредбата за базисните цени. Той се изразява в BGN/m2 и варира от 10 за земи в близост до морето, големи планински курорти и София до 1 за най-малко атрактивни земи.

(73)

Общата цена на даден горски имот, която е резултат от експертната оценка за целите на замените, е базисната цена на горския имот, умножена, където е уместно, с коефициент за „особена защита от урбанизация“ и коригирана с „коефициента за пазарен регулатор“.

(74)

На този етап от процедурата Комисията счита, че горепосоченият метод за определяне на административните цени не взема предвид непременно едни и същи критерии, въз основа на които биха били установени пазарните цени при частни сделки. Дали този метод е приемлив трябва да бъде установено в контекста на съдебната практика на европейските съдилища.

(75)

В скорошно решение по делото Seydaland (12) Общият съд анализира тълкуването на Съобщението на Комисията относно продажби на земя. Съдът постанови, че когато националното право установява правила за изчисляване на пазарната стойност на земи с оглед на тяхната продажба от публичните органи, за да съответстват тези правила на член 107 от ДФЕС, при прилагането им във всички случаи трябва да се получи цена, която е възможно най-близка до пазарната стойност. Тъй като последната е теоретична, освен при продажбите, при които се приема най-добрата оферта, задължително трябва да се приеме за допустим марж на отклонение на получената цена от теоретичната. Относно въпросната процедура по делото Seydaland Съдът постанови, че: „Член 87 от Договора за ЕО [член 107 от ДФЕС] трябва да се интерпретира като не изключващ разпоредбите на националното законодателство, установяващи методи за калкулация за определяне на стойността на земеделската и горска земя, предложена за продажба от публичните органи […] до степен, при която тези методи предвиждат актуализиране на цените, при което цените за такава земя нарастват стремително, така че цената, действително платена от купувача, отразява, доколкото е възможно, пазарната цена на земята.“

Пазарна стойност към датата на оценката и предоставяне на икономическо предимство

(76)

Поради това като последна стъпка Комисията трябва да потвърди, че цената, определена от оценителите въз основата на метода и коефициентите, предвидени в българското законодателство, може да отрази пазарната стойност на съответната горска земя към датата на оценката.

(77)

На този етап от процедурата Комисията не е в състояние да установи дали системата на административните цени, въведена с приемането на Наредбата за базисните цени през 2003 г., е била подходяща, за да отрази пазарните цени за горски земи въз основа на коефициентите, определени към момента, в който е започнало прилагането на метода, както и дали чрез използването на тази система във всички случаи се получава цена, която възможно най-точно доближава пазарната стойност съгласно изискванията на решението по делото Seydaland. Комисията отбелязва информация, предоставена от България, според която при приемането на Наредбата за базисните цени през 2003 г. административните цени (цена за замяна и такса за промяна на предназначението на земята) са били в размер на 75 %—80 % от пазарните цени за земя за застрояване (неофициална приблизителна стойност, посочена от българските власти). Това твърдение не позволява да бъде направено заключение, че към момента на влизане в сила на системата методът е давал възможност за получаване във всички случаи на цена, която възможно най-точно доближава пазарната стойност. Комисията изразява съмнения за това дали българският метод за оценка отговаря на това изискване и приканва всички заинтересовани страни, и по-специално държавите-членки, които биха могли да прилагат подобни методи спрямо административните цени с цел установяване на пазарните стойности за горски земи, да представят мненията си относно уместността на този метод.

(78)

През периода 2005—2008 г. се наблюдава много силно увеличено търсене на горски имоти в България, което е довело до голямо увеличение на цените на парцелите, особено на тези от тях, които се намират в атрактивни зони. По време на този бум съотношението на административните спрямо пазарните цени, определен в параграф 77 спада до средно 15–20 % (неофициална приблизителна стойност, посочена от българските власти). Тази средна цена крие показателен ръст за най-атрактивните парцели и ограничени повишения за по-малко атрактивните участъци.

(79)

В решението по делото Seydaland се изисква методите за определяне на административните цени да включват механизъм за актуализация на тези оценки, позволяващ възможно най-точно доближаване на продажната цена до пазарната стойност на земите, по-специално в период на голямо покачване на цените, тъй като иначе методът не би бил подходящ, за да отрази въпросните действителни пазарни цени.

(80)

В разглеждания случай българските власти посочиха, че съгласно Наредбата за базисните цени (член 7.1 и член 32) съдържащите се в нея коефициенти следва да бъдат ежегодно актуализирани. Според българските власти обаче това не е било направено. Поради това изглежда, че при метода за оценка не са взети предвид пазарните цени по времето на транзакцията.

(81)

Освен това българските органи посочиха, че през 2010 г. наредбата е била актуализирана въз основа на надеждни пазарни източници и коефициентите са били увеличени значително. Актуализираните коефициенти водят до големи повишения на стойността на атрактивните парцели в сравнение със стойностите, формирани по силата на предходните версии на наредбата, прилагани през периода, в който са били осъществявани сделките за замени.

(82)

Поради това фактът, че повечето коефициенти за определяне на административните цени за горски парцели не са били актуализирани за периода 2003–2010 г., за да отразят промените в пазарните цени, както и невъзможността на експертите да използват пазарните цени при сделките за замени на гори, предполага, че българската методика за определяне на цените не съответства на решението по делото Seydaland, което изисква тази методика да отчита (поне) резките увеличения на пазарната цена. В действителност само коефициентите, посочени в приложение 20 към Наредбата за базисните цени („коефициент за пазарен регулатор“) са били изменени през 2007 г.

(83)

Замените могат да бъдат сравнени с две сделки за продажба, които се извършват едновременно. Следователно цените, определени при прилагане на Наредбата за базисните цени, биха били по-ниски от пазарните цени по отношение както на горите частна собственост, така и на горите държавна собственост. При все това частната страна трябва винаги да одобри сделката и да се съгласи с предложените цени. Като се има предвид, че повечето частни оператори обикновено биха действали като инвеститори, стремящи се към извличане на максимални печалби, много малко вероятно е те да се съгласят да извършат замяна, която би била неизгодна за тях. Освен това разликата между административната стойност и пазарната стойност се различава в значителна степен между отделните парцели. Следователно замените на по-малко атрактивни земи частна собственост с атрактивни земи държавна собственост след ценовия скок, започнал през 2005 г. и достигнал своята върхова точка през 2008 г., осъществени по административните цени, определени през 2004 г., изглежда водят до съществени икономически предимства с избирателен характер за частната страна. По тази причина Комисията има сериозни съмнения за това дали българската система за оценка, по начина, по който тя е била приложена на практика, е довела до замени при условия, които съответстват на принципа на инвеститор при пазарна икономика (ИПИ).

Оставащи условия от член 107, параграф 1 от ДФЕС

(84)

Предприятията бенефициери са били както горски предприятия, така и предприятия, осъществяващи дейност в други сектори — основно в сферата на строителството на недвижими имоти и туризма — тъй като това са били частните страни, които обичайно са участвали в сделките за замени на гори. Фактът, че частните страни по сделките за замени са били в състояние да придобият горски имоти на цена, по-ниска от пазарната, предполага, че те са получили икономическо предимство, което може да бъде оползотворено или пряко, чрез използване на съответната земя, или косвено като актив, който може да бъде продаден, използван като обезпечение за други сделки или който позволява постигане на общо подобрение на баланса на бенефициера. Това заключение остава валидно без да засяга секторите, в които бенефициерите извършват своята дейност. Поради това е невъзможно да бъде изключена възможността конкуренцията да е била нарушена в горския и/или в други сектори.

(85)

Както беше посочено по-горе, българските власти са предоставили някои доказателства за това, че не е бил осъществяван какъвто и да било износ на дървесина, добита от заменени имоти, намиращи се в три общини. При все това те не са предоставили допълнителни подробности относно потенциално въздействие върху търговията в горския сектор в останалите общини, нито в другите сектори, засегнати от замените. Възможността за заместване на вноса също не е била разгледана. Като се основава на спецификата на въпросните сектори, Комисията обикновено счита, че предприятията, които осъществяват дейността си в сектора на строителството на недвижими имоти и — a fortiori — в сектора на туризма, са активни на целия пазар на ЕС. Следователно предоставеното предимството може да е оказало въздействие също и върху търговията в рамките на ЕС.

3.1.4.   Заключение относно наличието на държавна помощ

(86)

С оглед на гореизложените съображения, след предварителна оценка Комисията счита, че не може да се изключи, че е била предоставена държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС на потенциални бенефициери посредством замените на горски парцели. Когато замените са последвани от последващи промени на предназначението на съответните поземлени парцели, Комисията не може да изключи възможността, че комбинацията от операции, ако те са неразривно свързани, включва държавна помощ. Що се отнася до въпроса дали икономическото предимство за собственика на заменената земя държавна собственост, когато предназначението на земята е променено с административно решение, представлява държавна помощ, Комисията счита prima facie, че поради липсата на държавни ресурси изглежда не е налице държавна помощ, но не взема окончателно становище на този етап от процедурата.

(87)

В случай че по-нататъшно разследване на въпроса действително потвърди предоставянето на държавната помощ, тогава размерът на държавната помощ ще бъде изчислен по следния начин:

i)

разликата между реалната пазарна цена на горски парцел 1 частна собственост и административната цена за парцел 1, определена в съответствие с предписанията на Наредбата за базисните цени;

ii)

разликата между реалната пазарна цена на горски парцел 2 държавна собственост и административната цена за парцел 2, определена в съответствие с предписанията на Наредбата за базисните цени.

Тогава размерът на държавната помощ би се равнявал на стойността на ii), намалена със стойността на i).

Всяка парична компенсация, получена в резултат на разликата в административните цени на два парцела, които са обект на замяна, платена от една от страните на другата, също ще бъде взета предвид при изчислението на потенциалния елемент на държавна помощ, който е включен в транзакцията.

3.2.   Законосъобразност на възможната помощ

(88)

Българските власти не са уведомили в съответствие с член 108, параграф 3 от ДФЕС за мярка, свързана с предоставянето на помощ в контекста на замените на горска земя, преди да я приведат в действие. Поради това, ако Комисията наистина установи наличието на държавна помощ, такава помощ би била незаконна. В допълнение към това, ако такава помощ бъде определена като несъвместима с вътрешния пазар, тя ще подлежи на възстановяване.

(89)

Като се има предвид, че България се присъедини към ЕС на 1 януари 2007 г., тя трябва да спазва всички разпоредби на ЕС за държавна помощ от този момент нататък. За възможната схема за помощ, произтичаща от метода за определяне на административните цени за замените на горска земя и прилагането му, не е било отправено уведомяване до Комисията като за нова помощ, нито може да се счита като съществуваща помощ към момента на присъединяването на България към ЕС (13). Освен това тя не е била приведена в действие по силата на регламент за групово освобождаване. Поради това Комисията счита, че ако така определеният от българското законодателство и така прилаган български метод представлява държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, той представлява неправомерна помощ по смисъла на член 1 от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета от 22 март 1999 г. за установяване на подробни правила за прилагането на член 93 от Договора за ЕО (14).

3.3.   Съвместимост на потенциалната държавна помощ

(90)

Тъй като Комисията не можа да изключи възможността, че методът за определяне на административните цени за замените на горска земя, както е бил приложен, води до държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, Комисията трябва да оцени съвместимостта на тази помощ с вътрешния пазар.

(91)

Съгласно член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС помощите за насърчаване на икономическото развитие на региони, където жизненото равнище е необичайно ниско или където има високо равнище на непълна заетост, както и на регионите, посочени в член 349, като се вземе предвид структурната, икономическата и социалната ситуация в тях, могат да бъдат приемани за съвместими с общия пазар.

(92)

Както беше посочено по-горе, цялата територия на България е подпомагана област по силата на член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС със стандартен таван на регионалната помощ за големи предприятия в размер на 50 % от брутния еквивалент на помощта (БЕП) съгласно картата на регионалните помощи на България за периода 2007—2013 г. Следователно, ако Комисията действително установи, че е предоставена държавна помощ на предприятия, и ако тази схема за държавна помощ е в съответствие с всички приложими разпоредби на Насоките за национална регионална помощ („НРП“), предоставената помощ би могла да бъде съвместима с вътрешния пазар.

(93)

По същия начин някои мерки, предоставени за насърчаване на определени икономически сектори, могат да се приемат за съвместими съгласно член 107, параграф 3, буква в) от ДФЕС. Като се има предвид фактът, че в разглеждания случай всяка потенциална държавна помощ може да е била предоставена на предприятия, осъществяващи дейност в горския сектор, Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г. (15) могат да се прилагат. Следователно, ако потенциално предоставената помощ действително е в съответствие с разпоредбите на тези насоки, тази помощ би била съвместима с вътрешния пазар.

(94)

Комисията има съмнения дали въпросната мярка може да се определи като съвместима с Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г., тъй като естеството на схемата, икономическите дейности на потенциалните бенефициери на помощта, установяването на цените на горските имоти и цената на таксовата марка, платима за промяна използването на парцела и за целите на замяна на горска земя, не изглеждат съвместими с тези насоки.

(95)

Поради това на този етап Комисията не разполага с информация, от която би си позволила да заключи, че възможната помощ допринася за някаква обща цел на Европейския съюз или че би отговаряла на критериите за съвместимост, определени в някой от съществуващите инструменти за държавна помощ. Поради това Комисията изразява съмнения по отношение на съвместимостта на възможната помощ с вътрешния пазар.

3.4.   Съмнения и основания за откриване

(96)

Поради горепосочените причини, след предварителна оценка на помощта Комисията изразява съмнения по отношение на това дали сделките за замени на гори и/или последващата промяна на предназначението на парцелите съдържа елементи на държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС и дали тази помощ би била съвместима с вътрешния пазар.

(97)

Поради това Комисията е длъжна да извърши всички необходими консултации и следователно трябва да открие процедурата по член 108, параграф 2. Това дава възможност на трети лица, чиито интереси могат да бъдат засегнати от потенциалното предоставяне на помощта, да представят мненията си относно мярката. С оглед както на информацията, предоставена от съответната държава-членка, така и на информацията, предоставена от трети страни, Комисията ще направи оценка на характера на помощта и съвместимостта на мярката и ще вземе окончателното си решение.

(98)

В тази връзка Комисията припомня изразените от нея съмнения в настоящото решение относно това до каква степен потенциалната промяна на предназначението на съответната земя следва да се вземе предвид при определянето на цената на парцела за целите на замяната. Комисията изразява съмнения дали замяната и последващата промяна на предназначението на заменената горска земя в земя за застрояване следва — в някои случаи — да се счита за свързана или следва във всички случаи да се счита, че не е неразривно свързана.

(99)

Поради това Комисията има съмнения относно това до каква степен потенциалната промяна на предназначението на съответната горска земя следва да се вземе предвид при определянето на цената на парцела за целите на замяната.

(100)

Друго съмнение, изразено от Комисията в настоящото решение, е дали прилагането на предвидените в българското законодателство формули води до цена при оценката, подобна на средните цени, получени при сделки между две несвързани частни страни, т.е. подобна на пазарните цени. Естествено, сделките следва да се отнасят до горски парцели, разположени в същите области като горските парцели, държавна и частна собственост, които са предмет на сделките за замени, и трябва да имат същите или достатъчно сходни характеристики що се отнася до представените растителни видове на територията на парцела, размера на парцела и условията за достъпност до парцела. Имайки предвид това, Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно пазарните цени, получени при изцяло частни сделки за продажби (или замени), които са били извършени в България през периода от присъединяването на България към ЕС до 2011 г. Освен това Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно разликите между тези пазарни цени и цените, използвани за отделните сделки за замени (изчислени в съответствие с разпоредбите на Наредбата за базисните цени), а оттам и на потенциалния размер на държавната помощ. Накрая, Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно правилата, които се прилагат, когато става дума за компенсация, изплатена при транзакциите за замени, при разлика на цените за двата заменими парцела.

(101)

Освен това, с оглед на твърдението на българските власти, че жалбоподателите не са доказали, че помощта би засегнала търговията между държавите-членки, Комисията приканва България да осигури допълнителна информация относно това дали и до каква степен потенциалната помощ оказва отрицателно въздействие върху търговията в рамките на Общността.

(102)

В случай че информацията, предоставена в рамките на официалната процедура по разследване, доведе до обявяване от страна на Комисията, че при сделките за замени на гори и/или последващата промяна на предназначението на парцелите е налице държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, Комисията също така трябва да разследва дали тази помощ е съвместима с вътрешния пазар, и по-специално с член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС и разпоредбите на НРП и/или член 107, параграф 3, буква в) от ДФЕС и разпоредбите на Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г. Поради това Комисията изисква от държавите-членки и трети страни да предоставят всички налични доказателства, които биха позволили на Комисията да обоснове оценката си относно съвместимостта на мярката. Комисията напомня на българските власти, че държавата-членка носи тежестта на доказване по отношение на съвместимостта на мерките за помощ.

4.   РЕШЕНИЕ

(103)

С оглед на гореизложените съображения, Комисията, като действа в съответствие с процедурата, предвидена в член 108, параграф 2 от Договора за функционирането на Европейския съюз, изисква от България да представи мнението си и да предостави цялата информация, която би могла да помогне за оценката на помощта, в рамките на един месец от датата на получаване на настоящото писмо. Тя изисква от Вашите власти незабавно да изпратят копие от настоящото писмо до потенциалните бенефициери на помощта.

(104)

По-специално от българските органи се изисква да осигурят цялата информация, необходима за установяване на разликата между административните цени, налагани в контекста на замените, и пазарната цена на горските имоти, които имат същите характеристики, като заменяемите парцели, действащи към момента на съответната транзакция. В този контекст българските органи също се приканват да представят резултата от своите оценки за разгледани дела, при които замените са настъпили след 31 декември 2006 г., които биха се получили, ако съответните коефициенти са били правилно актуализирани, както е предвидено от българското законодателство. Най-накрая, Комисията приканва България да осигури информация относно правилата, приложими спрямо изплатената компенсация при транзакциите за замяна, в случай на разлики в цените за двата заменени парцели земя.

(105)

Комисията иска да напомни на България, че член 108, параграф 3 от Договора за функционирането на Европейския съюз има суспендираща сила и да насочи Вашето внимание към член 14 от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета, който предвижда, че цялата неправомерна помощ може да бъде възстановена от бенефициера.

(106)

Комисията предупреждава България, че ще информира заинтересованите страни, като публикува настоящото писмо заедно с пояснително резюме в Официален вестник на Европейския съюз. Тя също така ще информира заинтересованите страни в държавите от ЕАСТ, които са подписали Споразумението за ЕИП, като публикува известие в притурката за ЕИП към Официален вестник на Европейския съюз и ще информира Надзорния орган на ЕАСТ като изпрати копие от настоящото писмо. Всички тези заинтересовани страни ще бъдат приканени да представят мненията си в срок от един месец от датата на публикуването.”


(1)  Българският Закон за горите, обнародван в ДВ, бр. № 125 от 29 декември1997 г.

(2)  Приета с Постановление на Министерски съвет № 252 от 6 ноември 2003 г., обнародвана в българския Държавен вестник, бр. № 101 от 18 ноември 2003 г. (последно изменена в ДВ, бр. № 1 от 5 януари 2007 г.).

(3)  Жалбоподателите изчисляват, че размерът на помощта при 15 сделки, избрани от 147 замени, вече би бил между 55 млн. евро (ако се отчита само замяната) и 126 млн. евро (ако се вземе предвид промяната в предназначението на земята). Според предоставената от тях информация размерът на помощта във всяка една от тези 15 сделки (без да се взема предвид потенциалната промяна в предназначението на земята) варира от 340 360 EUR до 27,9 млн. евро. Въпреки че тази оценка се отнася единствено до разликата между административната и пазарната цена на горските парцели държавна собственост (т.е. предимство за частната страна), като се има предвид, че парцелите частна собственост са били като цяло разположени в по-малко атрактивни райони, разликата между тяхната административна и пазарна цена (т.е. предимство за публичната страна) изглежда не толкова голяма. Поради това жалбоподателите твърдят, че действителният размер на държавната помощ, предоставена на частната страна, т.е. разликата между предимствата за частната страна и предимствата за публичната страна, все още би могла да бъде значителна.

(4)  Въз основа на информацията, предоставена от властите, това изглежда обхваща само 3 общини. За останалата част от страната те не предоставиха информация.

(5)  ОВ C 209, 10.7.1997 г., стр. 3.

(6)  Обнародван в ДВ № 44 от 21 май 1996 г. (последно изменен в български Държавен вестник, бр. № 41 от 2 юни 2009 г.)

(7)  Обнародван в ДВ № 275 от 22 ноември 1950 г. (последно изменен в български Държавен вестник, бр. № 50 от 30 май 2008 г.)

(8)  Неизвестен брой планирани промени на предназначението могат да бъдат блокирани от мораториума, наложен през 2009 г.

(9)  ОВ C 384, 10.12.1998 г., стр. 3.

(10)  Съобщение на Комисията относно елементите на държавна помощ при продажба на земя и сгради от публични органи (ОВ C 209, 10.7.1997 г., стр. 3).

(11)  В случаите, когато един имот попада едновременно в повече от една зона, при оценяването му се взема под внимание по-високият коефициент.

(12)  Дело C-239/09 Seydaland Vereinigte Agrarbetriebe GmbH & Co. KG/BVVG Bodenverwertungs- und -verwaltungs GmbH, [2010], Сборник, стр. I-0000, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:62009J0239:EN:HTML

(13)  В тази връзка, моля, отбележете, че схемата на замени не е била въведена преди 1994 г., не е била включена като съществуваща помощ в приложение към Договора за присъединяване на България, нито е било отправено уведомление за нея по време на междинния механизъм. Поради това не може да се счита, че тя представлява съществуваща държавна помощ по смисъла на член 1, буква б) от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета.

(14)  ОВ L 83, 27.3.1999 г., стр. 1.

(15)  ОВ C 319, 27.12.2006 г., стр. 1.


MUUD AKTID

Euroopa Komisjon

16.9.2011   

ET

Euroopa Liidu Teataja

C 273/26


Nõukogu määruse (EÜ) nr 510/2006 (põllumajandustoodete ja toidu geograafiliste tähiste ja päritolunimetuste kaitse kohta) artikli 6 lõike 2 kohase taotluse avaldamine

2011/C 273/07

Käesoleva dokumendi avaldamine annab õiguse esitada vastuväiteid vastavalt nõukogu määruse (EÜ) nr 510/2006 (1) artiklile 7. Komisjon peab vastuväited kätte saama kuue kuu jooksul alates käesoleva dokumendi avaldamise kuupäevast.

KOONDDOKUMENT

NÕUKOGU MÄÄRUS (EÜ) nr 510/2006

„ΦΑΣΟΛΙΑ ΒΑΝΙΛΙΕΣ ΦΕΝΕΟΥ” (FASOLIA VANILIES FENEOU)

EÜ nr: EL-PGI-0005-0839-21.12.2010

KGT ( X ) KPN ( )

1.   Nimetus:

„Φασόλια Βανίλιες Φενεού” (Fasolia Vanilies Feneou)

2.   Liikmesriik või kolmas riik:

Kreeka

3.   Põllumajandustoote või toidu kirjeldus:

3.1.   Toote liik:

Klass 1.6.

Puuviljad, köögiviljad ja teraviljad töötlemata ja töödeldud kujul

3.2.   Toote kirjeldus, mida punktis 1 esitatud nimetus tähistab:

Toode „Fasolia Vanilies Feneou” on hariliku aedoa (Phaseolus vulgaris) kohaliku populatsiooni taimedest saadud lüditud kuivatatud oad.

Füüsikalised omadused: õhukese kestaga oad on valged, ovaalsed, väga väikesed – 1 000 oaseemet kaalub 270–280 g, mille alusel liigitatakse need väikese seemnega sordiks.

„Fasolia Vanilies Feneou” oad on valgurikkad (vähemalt 18 %). Turul saadavatest muudest ubadest eristavad „Fasolia Vanilies Feneou” ube järgmised keemilised omadused:

S/N

Parameeter

Fasolia Vanilies Feneou

Muud oad (liigist Phaseolus vulgaris)

Järeldused

1.

Kiudained

27,9–29,9 % w/w

13,2 % w/w

kuni 54,4 % rohkem kiudaineid

2.

Rasvad

1,7–1,9 % w/w

2–2,5 % w/w

kuni 10 % vähem rasva

3.

Energiasisaldus

225–233 kcal/100 g

296 kcal/100 g

vähem kaloreid

955–963 kJ/100 g

1 236 kJ/100 g

4.

Kaltsium

2 970–2 988 mg/kg

1 312 mg/kg

kuni 56 % rohkem kaltsiumi

5.

Naatrium

97,1–98,1 mg/kg

354 mg/kg

vähem soola

6.

Tuhk

3,9–4,1 % w/w

4,4 % w/w

vähem tuhka

Muudest ubadest eristavad „Fasolia Vanilies Feneou” ubasid tarbijate jaoks eriliselt atraktiivsed organoleptilised omadused: magus maitse, lühike keeduaeg, mille jooksul oaseemned ei lagune, vaid muutuvad pehmeks oma tervena säiliva kesta sees.

3.3.   Tooraine (üksnes töödeldud toodete puhul):

3.4.   Sööt (üksnes loomse päritoluga toodete puhul):

3.5.   Tootmise erietapid, mis peavad toimuma määratletud geograafilises piirkonnas:

Kõik tootmisprotsessi etapid alates maaharimisest (pinnase ettevalmistus, väetiste kasutamine, külvamine, kastmine, umbrohutõrje, taimekaitse) kuni koristamise, kuivatamise ja ubade lüdimiseni peab toimuma määratletud geograafilises piirkonnas.

3.6.   Erieeskirjad viilutamise, riivimise, pakendamise jm kohta:

3.7.   Erieeskirjad märgistamise kohta:

Pakendil peab olema tähis „ΦΑΣΟΛΙΑ ΒΑΝΙΛΙΕΣ ΦΕΝΕΟΥ” ΠΓΕ (Fasolia Vanilies Feneou KGT) ning kõik muud tähised, mis on ette nähtud siseriiklike või ELi õigusaktidega.

4.   Geograafilise piirkonna täpne määratlus:

„Fasolia Vanilies Feneou” ubade määratletud geograafiline tootmispiirkond on Peloponnese piirkonna Kórinthose prefektuuri kogu Feneose haldusüksus.

Feneose oakasvatuse 47 100 stremma ehk 4 710 hektari suuruse kogupindalaga piirkond on mägedest ümbritsetud suletud tasandik: Helmos – Dourdouvana, Killini, Oliyirtos – Saïtas. Mägedest ümbritsetud Feneose valgala (tehisjärv) on Peloponnese poolsaarele iseloomulik pinnavorm; mäekülgede kuuse- ja männimetsad ulatuvad järve kaldani. Metsaga kaetud mägedest ümbritsetud Feneose platoo ja Doxa tehisjärve ainulaadne keskkond moodustavad kokku sellise mikrokliima, mis sobib hästi esmaklassilise kvaliteediga toote kasvatamiseks.

5.   Seos geograafilise piirkonnaga:

5.1.   Geograafilise piirkonna eripära:

Muld

Suure veeläbilaskevõimega sügav ja toitainerikas pinnas on peamiselt saviliiv- või liivsavimuld. Muld on suure kaltsiumi- ja fosfori-, kuid vähese kaaliumi- ja magneesiumisisaldusega. Enamik muldadest on kergelt happelised (pH < 7). Toote „Fasolia Vanilies Feneou” kasvatusala asub suhtelise niiskuse säilitanud endise Doxa loodusliku järve põhjas. Kõik need asjaolud aitavad kaasa „Fasolia Vanilies Feneou” ubade viljelemisele.

Kliima

Üldiselt valitseb piirkonnas külmade talvede ja jahedate suvedega kontinentaalne kliima. Ulatusliku metsaga kaetud mägedest ümbritsetud Feneose platoo niiskete talvede ja jahedate suvedega kliima on tavapärasest pehmem. Igakuine keskmine temperatuur on 28,8 °C (maksimum) ja 0,6 °C (miinimum), aasta keskmine temperatuur on 12,8 °C.

Doxa järve lähedusest on tingitud ka piirkonna pehme kevadilm. Aasta keskmine sademete hulk on 600 mm. Optimaalsed temperatuurid ja suhteline niiskus kokku moodustavad rohkelt vett vajavate oataimede kasvatamiseks suurepärased tingimused.

Inimtegurid

Kohalikud oakasvatajad on need, kes suudavad parimal viisil ära kasutada Feneose piirkonna pinnase ja klimaatiliste tingimuste eelised ning kasvatada esmaklassilise kvaliteediga toodet, mille maine ulatub prefektuuri piiridest kaugemale.

Feneose ubade viljelustehnika põhineb aastatepikkusel kogemusel ja põlvest põlve edasiantaval traditsioonil. Oakasvatuse meetodid hõlmavad käsitsi tehtavat tööd alates külvamisest kuivatamise ja lüdimiseni, pestitsiidide ja keemiliste väetiste minimaalset kasutamist ning oakasvatajate endi teostatud „Fasolia Vanilies Feneou” oaseemnete hoolikat selekteerimist, et järgmisel aastal saaks külvata sordipuhast taimset materjali.

5.2.   Toote eripära:

Feneose piirkonnas on „Fasolia Vanilies Feneou” ube kasvatatud alates 19. sajandi lõpust. Pikki aastaid on ube kasvatatud tänu nende eristatavatele omadustele: oad on väga väikesed, ühtlaselt läikivad ja valged, kiirema ja parema keetmise jaoks sobiva õhukese kestaga, kauni ovaalse, kuid mitte neeru kujuga nagu enamik muid ube; ubadel on magus maitse ja need on väga toitvad.

Oakasvatajad ise lisasid toote nimetusse kohaliku nime „Vanilia”, et rõhutada oaseemnete ühtlast valget värvi ja vanilli maiku meenutavat erilist magusat maitset. Nimetatud eriomaduste tõttu muudest ubadest eristatavad „Fasolia Vanilies Feneou” oad on turul nõutud kaup.

5.3.   Põhjuslik seos geograafilise piirkonna ja (kaitstud päritolunimetusega) toote kvaliteedi või omaduste vahel või (kaitstud geograafilise tähisega) toote erilise kvaliteedi, maine või muude omaduste vahel:

Toote kvaliteedi ja määratletud geograafilise piirkonna vahelise seose kirjeldus

„Fasolia Vanilies Feneou” ubade omadused on tingitud piirkonna kliimast ja mullast ning kohaliku keskkonnaga kohanenud taimse materjali kasutamisest.

„Fasolia Vanilies Feneou” oad kasvavad määratletud geograafilises piirkonnas väga hästi, kuna on optimaalselt kohanenud kontinentaalse kliima ja mullatingimustega. Hästi kuivendatud ja üldiselt kergelt happelised mullad ning suhteliselt pehmed, niisked talved ja jahedad suved mõjutavad õhukese kesta ja õrna seemne sisuga ubade saagi kvaliteeti. Sellistes tingimustes kasvatatud oad on suure veeimendumisvõime, väikese tuhasisalduse ning selliste paremate organoleptiliste omadustega nagu eriline magus maitse ja head keetmisomadused.

Lisaks sellele on Doxa tehisjärve kaldani ulatuva kuuse- ja männimetsaga kaetud mägedest ümbritsetud ja seega tugevate tuulte eest kaitstud Feneose tasandikul ideaalsed tingimused „Fasolia Vanilies Feneou” ubade kasvatamiseks; nende ubade omadused erinevad mujal kasvatatud samalaadsete oaliikide vastavatest näitajatest.

Kohalikud põllumajandustootjad on oakasvatuse meetodeid kasutanud rohkem kui 100 aastat – nende oskused, soodsad mulla-, ilmastiku- ja keskkonnatingimused aitavad kaasa toote iseloomulike omaduste kujunemisele. Oakasvatajad kasutavad sama viljelustehnikat nagu nende esivanemadki; paljusid töid (kõplamine, koristamine, selekteerimine ja pakendamine) tehakse tänapäevani käsitsi – seetõttu on toode hea väljanägemise ja ühtlase kujuga, ilma võõrkehade ja katkiste seemneteta. Toote kvaliteedile halvasti mõjuvate pestitsiidide ja keemiliste väetiste minimaalne kasutamine ning järgmise aasta külviseemnete range selekteerimine „Fasolia Vanilies Feneou” ubade kohaliku populatsiooni puhtuse säilitamiseks tagab esmaklassilise kvaliteediga toote.

Naabruskonna haritavatel maadel tehtud korduvad oakasvatamise katsed on tõestanud, et toode „Fasolia Vanilies Feneou” on tihedat seotud määratletud geograafilise piirkonna ning ka Feneose tasandiku väga piirkondliku viljelusmeetodiga. Muudes piirkondades ei ole ubade kasvatamine nii hästi õnnestunud – väljaspool määratletud geograafilist piirkonda kasvatatud ubade kvaliteet on märgatavalt madalam, eriti jätavad soovida ubade välimus, kesta paksus ja maitse.

Toote maine ja määratletud geograafilise piirkonna vahelise seose kirjeldus

Vassilios Sarlise koostatud Feneose folkloori käsitleva kaheosalise trükise viidetest ilmneb selle oataime olulisus piirkonna jaoks ning parima maitsega oa maine. Kreeka mütoloogiast on teada, et jumalanna Demeter kinkis Feneose elanikele kaunvilju tänuks külalislahkuse eest ajal, kui ta otsis oma tütar Persephonet, kelle Hades oli röövinud. Röövija Hades püüdis Persephone viia allmaailma läbi Feneose järve sügavike. Feneose elanikud olid seega esimesed, kes said süüa kaunvilju, mistõttu nende kasvatatud oad saavutasid parima maitsega ubade kuulsuse. On teada, et oad on kõige enam tarbitavad kaunviljad; neile järgnevad läätsed ja kikerherned.

Oakasvatus algas Feneose piirkonnas 19. sajandi lõpus, kui Feneose järv ära kuivas. Ülestähendused toote maine ja selle tiheda seose kohta Feneose piirkonnaga on talletatud paljudes dokumentides.

Feneose esimese astme tsiviilkohus on 25. märtsil 1910 andnud välja dokumendi hüvitise kohta, mida üks loomakasvataja pidi maksma oakasvatajale, kuna esimese loomad olid oapõllu ära tallanud.

Panos Dimitrios (PhD) on teinud uurimuse „Fasolia Vanilies Feneou” ubade intensiivse viljelemise kohta piirkonnas 1950. aastatel.

Alates 1980. aastast korraldatakse Steno külas „Fasolia Vanilies Feneou” ubade saagikoristuse ajal oktoobris Fasolada festivali. Ajalehe Eleftheros Tipos hinnangul on festival kujunenud turismimagnetiks, kuna oad on piirkonnas väga olulised ja nende kuulsus ulatub kaugele.

Kreeka statistikaameti andmetest nähtub, et „Fasolia Vanilies Feneou” ube kasvatati pidevalt aastatel 1993–2003.

Hüvitiste ja ühtse toetuskava raames Kórinthose prefektuuriameti põllumajanduse direktoraadi tehtud kontrollid tõendavad, et erakordse kvaliteediga „Fasolia Vanilies Feneou” ube on piirkonnas kasvatatud palju aastaid.

Üks piirkonna külastaja meenutas, kuidas Feneose tasandik ja selle suurepärased vanillimaitselised oad seostuvad ta lapsepõlveaastatega.

Kuulsaid „Fasolia Vanilies Feneou” ube on nimetatud ajalehe Kathimerini kahes väljaandes (24. oktoober 2006 ja 17. november 2007).

„Fasolia Vanilies Feneou” ubadest tehtud traditsioonilisest oasupist fasolada on juttu 16. veebruari 2007. aasta ajalehes Ta Nea ja 4. oktoobri 2008. aasta ajalehes Eleftheros Tipos.

Ilias Mamalakise juhitud telesaates „Boukia kai Sinkhorio” näidati vaatajatele, kuidas teha rooga Boulia (Polispori) Feneos, mis koosneb peamiselt tüüpilistest valgetest „Fasolia Vanilies Feneou” ubadest.

„Fasolia Vanilies Feneou” ubade olulisust rõhutati kahel korral riigitelevisiooni saates „Menoume Ellada” (2006. ja 2007. aasta oktoobris) ning ET3-s 2009. aasta veebruaris.

„Fasolia Vanilies Feneou” ube hindavad kõrgelt nii tarbijad kui ka tootjad, kehtestades tootele hinna, mis võib olla kuni 75 % kõrgem selliste ubade hinnast, mille nimetus ei ole kaitstud.

Kokkuvõttes kinnitavad peamiselt gastronoomia ja turismiga seotud ajaloolised ja bibliograafilised andmed, kohalikes ja riiklikes ajalehtedes ilmunud artiklid, ülekanded meedias ja internetis (Wikipedia jt) leitud materjalid „Fasolia Vanilies Feneou” ubade mainet, mis on lahutamatult seotud nende ainulaadsete omadustega.

Viide spetsifikaadi avaldamisele:

(Määruse (EÜ) nr 510/2006 artikli 5 lõige 7)

http://www.minagric.gr/greek/data/PROD_FASOLIA_VANILIES_FENEOU.pdf


(1)  ELT L 93, 31.3.2006, lk 12.